Портал "Ваљевска искра": Госпођо Бранка, да ли смо ми превелики оптимисти када се надамо да ће деца, која данас уче веронауку, сутра када се запосле у привреди, политици, култури, допринети да односи међу људима у свим тим делатностима буду бољи. Хоћемо да кажемо да ће на та радна места деца донети хришћанска начела разумевања, солидарности, смирености, опраштања.
Бранка Јевтић Стојановић: "Мислим да нисте превелики оптимиста. Ја делим ваше мишљење и сигурна сам да веронаука коју деца слушају и кроз основно и кроз средњошколско образовање оставља у њима трага. Деца добијају један другачији поглед на живот и на свет око њих. Хришћанске вредности којима ми њих учимо остану негде у њиховим душама. Те вредности сигурно могу да оплемене и њих као људе и да утичу на њихово понашање према другим људима тамо где буду обављали своје професионалне задатке.
Да ли ви предајући веронауку пратите само шта су деца научила од градива или пратите и како се мењају њихове личности и њихово понашање?
То је одлично питање. Предмет веронауке није само наставни предмет. Веронаука, као наука о вери, је и сам живот. Ми, као вероучитељи, морамо да сагледавамо и како они савладавају наставно градиво, али не смемо да губимо из вида и њихову људску димензију, њихове личности, њихово понашање. Пратимо како они примењују хришћанска начела у одељенској заједници, међу својим пријатељима и према родитељима. Тако да их сагледавамо као целовите личности што они и јесу.
Професори се оправдано жале да су све чешће изложени насиљу од стране ученика. То је заиста забрињавајуће. Да ли је на часовима веронауке другачије, мирније?
Ја имам утисак да деца на часовима веронауке јесу другачија. Некако се са више поштовања и уважавања односе и према мени и према другим вероучитељима. То је вероватно зато што час започињемо молитвом, па то даје један други тон. И наравно да Дух свети ради свој део посла. Жалосно је што видимо пораст насиља међу младом популацијом. То нам је донео дух времена и медији који као да афирмишу насиље, не осуђују га довољно. Морамо признати да се догодио пад морала и да су нам вредности побркане.
Ја мислим да људима треба пружити прилику да покажу своју лепшу страну. Човеку треба приступити тако да он увиди да од њега не очекујемо ништа лоше. Из искуства знам када човеку дате прилику да покаже оно племенито што има у себи, он ће се тако и понашати.
Разговор водимо за Божић. Ми кажемо да је то најрадоснији празник. Родио се Исус Христос Спаситељ света. Кажемо да је то најреволуционарнији догађај у историји света. Како ви децу уверите да је то баш тако?
Баш данас сам имала прилику да са ђацима разговарам о Божићу, рођењу Богомладенца. Читали смо Еванђеље по Луки и Матеју. Један од ученика ми је казао да би било добро да што чешће читамо Нови завет. Ту сугестију ћу сигурно уважити. Старији мисле да је језик Библије архаичан, али од младих људи ја добијам другачију повратну реакцију. Деца траже извор воде живе а то је Христос. Није им тешко дочарати тај велики догађај. Божић је празник радости и праштања, тако им говорим. Када се у кући роди дете то доноси радост. Богомладенца су препознали поштени, сиромашни пастири, као и мудраци са Истока.
Нама Божић даје прилику да се помиримо са онима с којима можда нисмо били у добрим односима, да опростимо ако нас је ко позледио, али и да други опросте нама, ако су вољни .
Ви предајете веронауку у Економској школи и у Гимназији. Колико се ученика определило за веронауку у те две школе?
Стање у нашој Епархији је врло повољно у односу на друге епархије наше Цркве у Србији. Две трећине ђака се изјасни за веронауку, а једна трећина за грађанско васпитање. У Економској школи често чак цела одељења похађају веронауку, а у Гимназији је то пола-пола. У томе ми смо пуно бољи од Београдско-Карловачке митрополије, рецимо.
У Економској школи ја предајем веронауку са колегом Слободаном Алексићем, а у Гимназији са свештеником Невеном Лукићем.
Како сте се ви одлучили да будете вероучитељ?
То је занимљиво питања, хвала вам на томе. Ја сам била уписала социологију и Теолошки факултет истовремено. Пошто су се предавања поклапала морала сам да се одлучим за један факултет и Божјим промислом сам се одлучила за теологију. Нисам ни мислила да будем вероучитељ. Пре сам била склона новинарству у некој редакцији. Али ко треба да зна упутио ме да будем вероучитељ и ево петнаест година предајем деци. И срећна сам због тога. Христос се роди!
Мијо Стојкановић
Разговор је вођен у оквиру пројекта "Стварно и пожељно Ваљево". Истакнути представници разних професија говоре какве су прилике, а какве би требало да буду у областима којима су професионално посвећене. Пројекат је суфинансиран из градског буџета са 50 000 динара.
.
.
