Можда и није, можда ће се и о њој постарати, али та је тачка тако збрзана да није било никаквих објашњења. Зашто се смењују Смиљанић и Милена Урошевић? Да ли су лоше радили? Милена је при томе само годину дана била на руководећем месту? Да ли су шиканирали запослене, или нису сарађивали са градском управом? Ништа од тога.
Шта се очекује од младог Расулића коме је приговорено да нема довољно радног искуства, само две године и девет месеци и не у култури. Млади Расулић је члан СНС и вероватно је процењено тамо где треба да је време да негде постане директор. Смиљанић је био кандидат СПС-а, сто година је у Абрашевићу и за њега је нађено решење у Центру зха неговање традиционалне културе. За сада је страдала Милена Урошевић која не припада политичким групацијама.
Испада да није важно како сте радили. Помере вас као лист на ветру, обришу гумицом и при томе нема објашњења, захвалности за досадашњи уложен труд и слично, што се куртоазно каже у таквим приликама.
Ова пракса није од јуче. Тако се мање-више односило и раније. Али чини нам се да није било баш овако на брзину и без обзира. Ова власт, тренутно овако снажна, могла би да на себе узме да уведе више обзирности и поштовања у јавном простору. По чему ћемо их памтити?
Мијо Стојкановић
.