Добар познаник, који ради у једној од наших околних општина, каже да људи, када нешто треба да обаве, по правилу траже везу, човека који ће им у томе помоћи. Познаник сматра да би посао често брже обавили редовним путем, али воле да кажу како имају у општини "свог човека".
Добривоје Танасијевић - Дена Тана, наш успешан човек у великом свету, причао је недавно на телевизији, како у Србији када год поменете било какав посао, од републичког нивоа па до месне заједнице, сви говоре "не брини за то имам кума он ће то средити".
Људи не верују у редовне процедуре, ко год може тражи заобилазне, уствари брже путеве и пречице. Тако је у животу, хтели ми то да прихватимо или не. Та пракса свакако није добра и треба је мењати од врха до дна власти.
Међутим, ако, рецимо Крушевац, има утицајну личност у врху републичке власти значи ли да ће имати одређена преимућства у односу на Ваљево или Ужице. Значи свакако. Да је обрнуто у неповољнијем положају били би Крушевац и Шабац, на пример. Тако за сада стоје ствари, без обзира што се Влада декларативно изјашњава да јој је циљ равномеран развој свих крајева Србије.
Како ми, Ваљево, стојимо по том питању. Компетентан саговорник коме се по месту које заузима и по досадашњем политичком искуству заиста мора веровати, каже да за сада стојимо лоше. Није било добро ни у претходном периоду док је СПС управљао ваљевским пословима, а ништа се није поправило ни од када је командну улогу преузела Српска напредна странка.
То чуди и представља мало непријатно изненађење, да Ваљево до сада није успело да се више приближи министарствима и републичким фондовима. Ваљевски напредњаци увек су исказивали потпуну оданост премијеру Вучићу. Дарко Глишић, који важи за покровитеља Ваљева пред републичким инстанцама, заузима врло истакнут положај у владајућој странци. (Једном је Ваљево било у прилици да протеже његових интереса буде, сада покојни, Драган Марковић из Лајковца, лака му земља. Тадашње језгро СПС-а се побунило и Драган Марковић се удаљио од Ваљева.) Када говоримо о утицајним личностима из Ваљева не треба свакако заборавити Михаила и Алексу Јокића. Но сви би они требало и да свој утицај покажу на делу.
Где је зашкрипало не знамо. Ми видимо где се покрене премијер и министри ту се промена осети. Говори се о одређеним инвестицијама, отварању нових фабрика, запошљавању по неколико стотина или које хиљаде радника. Југу Србије се то недавно догодило, пре тога Новом Пазару, Рашкој, војвођанским местима.
Ваљево је, што се запошљавања тиче, очи упрло у Крушик. И ту треба проћи спискове и решета и бити добар, како се неувијено прича, са неколико људи. Крушик прими стотинак радника, неке отпусти, па опет прими, али најављена бројка од фамозних 2 000 радника није још прекорачена.
Ваљево мора наћи начин да се његов глас јасно чује на утицајним местима. Садашњу равнодушност републичке администрације треба преокренути у разумевање и благонаклоност. Да оно што имате да кажете о вашим потребама, пројектима, плановима, има ко да чује и да пружи неопходну помоћ. Праксу "имамо свог човека" треба мењати, али то не зависи од Ваљева или само од Ваљева. До тада дубоко укорењен начин не можете игнорисати.
Шта може да уради градоначелник? Да почне више да верује у себе док не буде касно. Да тако "преумљен", како се изражавао један од врло утицајних - на кога се садашњи градоначелник радо позива - покрене властите способности. Да мало ризикује. Да успе или пропадне с властитим именом и презименом.
Мијо Стојкановић
.
