Удружење, на чијем је челу Маринко Лугоња издало је у сарадњи са Књижевним клубом Ваљева, уз финансијску помоћ града Ваљева, и уз благослов нашег владике Милутина, комплет Малих новина, од 12 бројева. На њима пише да је то српска историјска читанка, месечни лист за свакога, да новине излазе поводом 100 година победе у Великом рату. Новине ће, уз велике паное-графике на којима се налазе истакнуте личности и догађаји из Првог светског рата - као што су војвода Мишић, комитски командант Воја Танкосић, владика Николај, Ваљевска болница - бити главни део поставке на изложби која ће бити отворена у Националном прес центру у Вашингтону. Организовање изложбе помогла је и Епархија источно-америчка СПЦ, као и српска заједница у том делу Америке.
Изложба ће почев од 15. септембра, дана када је почео пробој Солунског фронта па до краја године, обилазити веће градове у Америци у којима постоји бројно значајнија српска заједница. У Малим новинама се налазе кратке поучне приче, подсећање на најважније догађаје из Првог светског рата, као и примери војничког херојства и анегдоте из њиховог живота.
Ево шта је Маринко Лугоња написао у уводнику првог броја Малих новина."Више од четири стотине Ваљеваца су на својим грудима понели Карађорђеву звезду са мачевима, највеће ратно одликовање Краљевине Србије, и како се каже у народу најсјајније звезде на српском небу.Њихови потомци имају прилику да читају о подвизима и челичној вери својих прадедова и упознају се са племенитошћу коју су они сведочили кроз страшну голготу Великог рата. Подвизи и однос наших страдалника и хероја према непријатељу су светионик човечанству и нашим будућим покољењима.
У наредним годинама, својим друштвеним ангажманом, иницијативама, предавањима, публикацијама, усмераваћемо пажњу јавности на традицију, веру и поуке наших предака. Са чврстим уверењем да је дух српског народа неуништив".
Ради стицања увида у садржај Малих новина преносима једну причу. Немачки цар Вилхелм II је почетком Првог светског рата затражио од свог генерала Аугуста фон Мекензена, да му донесе барем једну заплењену ратну српску заставу. Одговор који је добио запрепастио је цара. Од педесет једне пуковске заставе, колико је поседовала српска војска током балканских и Првог светског рата, ниједна није пала у непријатељске руке, што је преседан у историји ратовања.
Четрдесет седам ратних застава чува се у депоима Војног музеја у Београду. Три заставе нестале су у биткама, када су их вероватно заставници запалили да не би пале у руке непријатеља,а застава славног Гвозденог пука, била је погребни покров краља Петра Првог Карађорђевића и са њим је и сахрањена.
По 50 комплета Малих новина добиће све школе на подручју Епархије ваљевске. Сваку већу школу посетиће и помињана изложба. Маринко Лугоња ће одржати по шест предавања у школама током године.
Били смо сведоци када младићи и девојке застају пред просторијама Удружења у Карађорђевој улици, одмах до Библиотеке, фотографишу графике, а онда се и сами фотографишу да буду поред славних команданта и хероја Првог светског рата.
Маринко Лугоња, који је сада све своје снаге посветио да све нас осветли вредностима тог времена, каже да је то оно што је желео и да је заинтересованост младог света охрабрење. Тако тај огромни замах који је предузео добија пуни смисао.
Мијо Стојкановић
.
