Odštampajte ovu stranicu
четвртак, 29 новембар 2018 11:17

Србија ће васкрснути

Napisano

 

Драгослав Бокан: "Ја се надам да ми вечерас почињемо да зидамо будући споменик мајору Маџаревићу, да почињемо да постављамо таблу за неку будућу војну гимназију оне Србије какву сви ишчекујемо. Надам се да  постављамо име неке будуће улице којом ће шетати наши потомци, а која ће се звати Улица мајора Маџаревића, тог светог ратника, највећег хероја Првог светског рата".

 

Када је вредни и пожртвовани Маринко Лугоња пре две године основао Удружење за неговање традиције и културе ваљевског краја, његов циљ је био да посвети вредности које су красиле нашу војску и народ за време Првог светског рата. У том смислу Маринко је до сада издао књиге о мајору Маџаревићу, Мојковачкој битци, о херојима Великог рата,Водич кроз незаборав Великог рата, Српску историјску читанку.

 

Међутим, најважнији циљ да данашње младе генерације буду прожете и да живе вредностима као што су патриотизам, част, понос припадања земљи и нацији, солидарност према ближњем, највише је достигнут, или макар да је почео да се остварује, беседом проф. Драгослава Бокана о мајору Михаилу Маџаревићу, одржаној у уторак у препуној сали Центра за културу. Проф. Бокан је изузетан говорник. Он уверено проповеда да Србија неће пропасти, да ћемо васкрснути, ако поштујемо сени светих ратника и ако се вратимо светосавском путу.

 

"Када кажемо Велики рат, ми не мислимо на исти начин као што мисле западни историчари.Они на Први светски рат гледају кроз број погинулих, број земаља учесница у њему, на последице које је тај апокалиптични сукоб имао на Европу и свет. Ми, Срби, када кажемо Велики рат мислимо на величанствени рат, на наше херојске пукове, на то да ниједна пуковска застава није пала непријатељу у руке, ни онда када смо се повлачили. За нас је Први светски рат био борба добра против зла, борба слободе против ропства, борба васкрсења против смрти, борба нас против свега најгорег наспрам нас и у нама. Ми речи војвода Живојин Мишић, војвода Степа Степановић, војвода Радомир Путник, војвода Петар Бојовић, изговарамо као што изговарамо Св. Василије Острошки, Св. Данило Други Архиепископ, Св. ђакон Авакум, Св. Вукашин из Клепаца, Св. кнез Лазар, Свети деспот Стефан Лазаревић. Зато ове слике ратника истакнуте овде изгледају као иконе, а споменик на Зејтинлику као иконостас", казао је проф. Бокан.

 

"У сред тог Великог рата ваш суграђанин Михаило Маџаревић, син Илије и мајке Кате, показао је невероватно јунаштво. Био је незаустављив и неустрашив. Почео је рат као поднаредник да би само личним херојством био унапређиван у наредника, поручника, капетана друге и прве класе и на крају у чин мајора. Краљ Петар Ослободилац телефоном му је доделио чин, регент Александар је са својих груди скинуо Карађорђеву звезду и окачио је на прса Михаила Маџаревића, након што је поручник Маџаревић са још једним војником уништио бугарско непријатељско гнездо на врху Кајмакчалана" говорио је проф. Бокан.

 

Михаило Маџаревић је носилац три ордена Карађорђеве звезде, ордена Белог орла, француског ордена Легије части и енглеског Ратног крста.Одликован је са две Медаље за храброст 1912. и 1914. године, заслужио је и три споменице.

 

"Мајор Михаило Маџаревић постао је симбол Србије", рекао је проф. Бокан. "Али нажалост не само због свог јунаштва, не само због својих рана, победа, ордења и чинова, већ и због свог страдања. Убрзо после рата мајор Маџаревић је неправедно и пребрзо пензионисан. Имао је да издржава супругу и троје деце. Пензија која се односила само на тих 6-7 година проведених у рату није била довољна за то. Мајор Маџаревић запослио се у београдској шећерани да носи џакове. Није се жалио и није проклињао. У исто време подове у једној београдској банци прала је највећа хероина у историји српских ратова Милунка Савић.

 

То је последица настанка оне ужасне творевине која је прогутала победу српске војске и која је светосавску Србију претворила у антисветосавску Југославију. Та је ужасна  државна творевина увела Србију у дезоријентацију, у грађански рат, у срамотни априлски пораз 1941, у она страшна погубљења после 1944. године. То је била земља која је на улицу бацила ратне хероје и која није чула ратну сирочад како дозивају своје погинуле очеве.

 

Али само је још месец и по дана до окончања тог века таме за српски народ, у коме смо страдали  због тога што смо, најпре наше елите, издали своје светосавље. Али Богу хвала само дан касније почиње обележавање осамсто година од тренутка када смо кренули путем васкрсења предвођени Светим Савом, да би нам тај пут доносио ратнике као што је био мајор Михаило Маџаревић".

 

У Другом светском рату мајор Михаило Маџаревић је завршио у немачком заробљеништву. После рата емигрирао је у Америку. Радио је као физички радник. Његови посмртни остаци још чекају да буду враћени у отаџбину.

 

Мајор Маџаревић је био од оних који рат почињу као први међу једнакима, када се та част плаћала главом.Све је постигао личним херојством. Нико није стајао иза њега.Сва ордења и чинове заслужико је у ратним окршајима, изван папира, канцеларија и испита. Када је после завршетка рата лукавост почела да побеђује јунаштво он је био задњи од свих. После смрти, Богу хвала, мајор Маџаревић је поново  први међу једнакима и поново је постао узор за све нас", завршио је проф. Бокан.

 

Охрабрујуће је да су у вечери сећања на мајора Маџаревића учествовали и представници Војске Србије, гуслари, певачи, глумци. И да је сала била препуна.

 

 

Мијо Стојкановић

 

 

Pročitano 1269 puta Poslednji put izmenjeno четвртак, 29 новембар 2018 13:44
Valjevska iskra

Najnovije od Valjevska iskra