Тешко је замислити да би град величине Ваљева, и са оваквом фреквенцијом људи, могао да избегне корона вирус. Да вирус у Ваљево није ушао са ове и оне стране ушао би са неке треће. Можемо сада до миле воље да се међусобно оптужујемо и да понеког прикуцамо на стуб, али што се десило десило се. Када ово прође, а надамо се да дуго неће потрајати (из више разлога то би било тешко подношљиво), видећемо да ли је било немарних и равнодушних и да ли су на време  предузете све потребне мере. Уз искрено саосећање са онима који су већ изгубили ових дана неког свог.

Потписник ових редова, поштујући прописе, понекад изађе до продавнице или апотеке. Наравно, лако је приметити утишаност, али и стрпљиве редове људи с маскама и рукавицама, на прописаном одстојању једних од других. Људи тако чекају да буду позвани у продавницу или апотеку. Нема гунђања, псовања и тражења начина да се заобиђу они који су испред вас. Као што је то редовно био случај, пре корона вируса, у Дому здравља, болници, Поштанској штедионици...Стрпљење, ред и тишина да смо на Тибету а не у Србији и Ваљеву.

Било би добро, када све ово прође, да се присетимо да је могуће и тако: стрпљиво чекати да дођете на ред, поштовати оног поред вас. Јер до сада се пристојношћу, редом и културом у јавном простору нисмо могли подичити.

Једном је митрополит Амфилохије овде у Ваљеву казао како међу људима постоји једна основна подела: на оне који су за Христа и оне против Христа. И да под сунцем ничег новог није било (само егоизам и таштина), док се у матицу живота није умешао Исус Христос.

Сетио сам се ових навода високопреосвећеног митрополита поводом тако лаких напада ових дана на нашу Цркву. Верници на причешћу узимају вино истом кашиком, више их је од петоро у храму, па до просто неке шашаве веселости што се и наш владика Милутин, са још двојицом свештеника заразио корона вирусом. Па тиме постао једно од два жаришта заразе у Ваљеву. Из епархијске канцеларије су демантовали да је у посети нашој епархији био било ко из Италије или из неког другог жаришта из било ког дела света. А Синод СПЦ је поручио да се у Цркви верници тако причешћују 2000 година, да чак ни свештеници који су вернике причешћивали у доба куге и лепре нису бивали заражени. И да су на Цркву око овог питања повику дигли они који у њу и не улазе а камоли да се причешћују. При томе је свачија слободна воља да у цркву дође и да се у њој причести.

Човека увек изнова изненади како ти наводно прогресивни и либерални кругови Цркву доживљавају као вечиту препреку за стварање Царства на земљи препуног правде и слободе.  А они би то царство (друштво) стварали и без слободе и правде и без саосећања и солидарности, већ би се руководили егоизмом и за себе присвојеним елитизмом. Корна вирус овде је само добар повод да се на Цркву обнове стари, незаборављени напади.

Владимир Соловјов о Цркви: Достојевски је веровао у човека и у човечанство, само зато што је веровао у Богочовека и у Богочовечанство - у Христа и у Цркву. Христос се другачије не спознаје него преко Цркве. Љубите пре свега Цркву.

Време после епидемије? Како ћерадници мкоји су већ добили отакзе код послодаваца? Како ће они којима је ових дана истекао или ће истећи уговор о раду, а продужен док ово траје неће бити? Како ће медији који живе од рекламног оглашавања и који морају да зарађују сваки дан. У овим приликама немате за то коме да се обратите. Коме је до оглашавања! Очекујемо да се држава покаже и према свету рада.

Мијо Стојкановић

.