Познато је већ да је градоначелник релативно млад за тај посао, да до сада није имао искуства у политици и у тзв. привреди. Зна се шта је градоначелник завршио и чиме се бавио. Скептичнији сматрају да ће му таква позиција умногоме отежати успешно обављање посла градоначелника, док они који га јавно подржавају изван редова СНС (одборник Драгомир Виторовић, рецимо), наводе да му познају оца, деду и прадеду и да се томе нема шта замерити.
У сваком случају градоначелник је ту, изабран на листи најјаче странке, има право на избор својих најближих сарадника. Ту се тренутно ништа не може променити, како год хтели да гледате на те чињеницу. Неписано је правило да се сваком човеку на значајнијој функцији допусти мирних 100 дана да похвата конце и схвати где се нашао. Новом градоначелнику Ваљева тих 100 дана још није истекло. У том периоду нема потребе загледати градоначелнику да ли је складно упарио боју ципела и одела или да ли му је кравата добро одабрана. Можете одмах оспорити све, прозвати се храбрим и слободоумним и шта ће се променити.
У сваком случају мислимо да ће нови градоначелник трпети већи притисак од "својих" него од новинара и политичких противника.
Зато од градоначелника очекујемо да покаже дигнитет у односу на те притиске, да успостави свој ауторитет према сарадницима и службеницима, да се сваког јутра буди с мишљу: Ја сам градоначелник Ваљева и у крајњем је сва одговорност на мени". Што тако и јесте.
Може звучати јеретички или неозбиљно, али пре труда око инвестиција и путева, рецимо, ми од градоначелника очекујемо да према грађанима покаже уљудност и предусретљивост, а према политичким противницима и новинарима - коректност.
Када је новинарство у питању очекујемо од градоначелника да новцем, и то ситним, не поткупљује и не кажњава новинаре. То се чинило пре њега. Уредница једног од портала на јавној трибини је казала како су из Градске управе хтели да јој уплате одређен новчани износ за афирмативни текст о Дивчибарама, што је она, како је рекла, с индигнацијом одбила. А да су новинари преко Конкурса о суфинансирању медијских пројеката бескрупулозно кажњавани, сведоци смо личним примером.
Претходник се нехајно и олако односио према новирима. Зато није препознао тежњу неких од њих да се од старта прикаже недостојним функције градоначелника. Здушно им је својим поступцима помагао у томе. На крају је због тога и изгубио нову кандидатуру, а не због недоласка инвеститора из Немачке или што није поправљено више сеоских путева и градских улица. Грађани би то превладали као што многи некако превладавају ниске пензије и мале плате. Зато им је и понуђен други кандидат.
Очекујемо да нови градоначелник продуби и конкретизује своје поруке о зацељивању раздора и сукоба у Ваљеву, да се смање међусобне грубости и омразе. Да би то могао он мора као градоначелник да ојача и учврсти своју позицију. Па га не би требало саплитати на самом стару. Јер, човек није једном заувек дат. Он може да учи, да се развија и да сазрева. Проћи ће и ових 100 дна, биће времена да се политика градоначелника постави пред оштрије објективе.
Ваљево би коначно тртебало да поново покаже своје право или можда само замишљено лице града који није само збир фабрика, путева, улица и установа, него град просвећен, који држи и негује истинску културу и поштовање, што подразумева опет да је човек важан и битан.
Мијо Стојкановић
.
