Председник Србије Александар Вучић, најавио је да Србија тражи партнере за фабрику литијумских батерија и електричних аутомобила или аутобуса. Ваљево би морало озбиљно да конкурише за фабрику литијумнских батерија, јер овде већ постоји знање о технологији за производњу акумулатора, постоји фабрика, Лозница је релативно близу, веза са аеродромом у Београду ускоро ће бити јако добра.
Литијум се налази у минералу јадарит. Резерве код Лознице процењују се на 118 милиона тона. Узевши у обзир и друга налазишта литијума у Србији; наша земља поседуује 10 одсто светских резерви овог метала. Стручњаци литијум означавају нафтом 21. века, чак и значајнијим од тога.
Када је председник Вучић обзнанио да Србија тражи партнере за поменуте фабрике, одмах су се јавили заинтересовани градови. Тако је Врање истакло кандидатуру за фабрику литијумских батерија.
Мр Предраг Вулетић, до пензионисања задужен за развој квалитета у Крушик-Акумулаторима, доживео је ту кандидатуру као могуће неправедно заобилажење Ваљева. Сео је и написао писмо на највишу адресу, образложивши предности Ваљева.
Био је изненађен када је добио позив за састанак код генералног директора Крушика, на коме су били и представници Министарства одбране. Углавном, договорен је састанак у Београду, на коме је, поред представника Крушика и Министарства одбране, учествовао и проф. др Дејан Илић, акционар угледне компаније ВАРТА.
На том састанку, и то нам говори о увећаним шансама Ваљева, одржаном у октобру прошле године, све стране су показале заинтересованост за производњу литијум јонских батерија, уз констатацију да се у "предметној инвестицији очекује значајније учешће Републике Србије".
Проф. др Дејан Илић је акционар компаније ВАРТА, са преко 600 званично регистрованих патената у области хемијских извора струје. Тада је исказао недвосмислену заинтересованост за успостављање модерне производне линије јонских батерија у Ваљеву. У формирању технологије за нову фабрику били би кориштени проналасци проф. Илића
Тај састанак био је много конкретнији прецизнији од ових наших овлашних навода. Задржавамо се на томе да евентуално не би отежали изгледе Ваљева у реализацији овог значајне идеје.
У новембру ове године из министарства је преко мр Предрага Вулетића, професору Илићу потврђено да заинтересованост за производњу литијумских батерија у Ваљеву и даље стоји.
Руководство Ваљева би морало да пуном снагом, колико је у њиховојх моћи, потпомогне ову идеју. То јесте велики испит, али је, такође, истина да се слава стиче на великим и тешким утакмицама, а не на пријатељским или утакмицама треће лиге.
Ово иначе није први покушај Ваљева да заснује посао с литијумским батеријама. Крајем осамдесетих година прошлог века висока делегација је посетила француски град Поатје у коме је постојала и постоји врло престижна фабрика литијумских батерија. Тада је потписан и одређени уговор о отварању фабрике, додуше не у Ваљеву, него из одређених у Лајковцу. О томе је у својој документарно-прозној књизи "Операција на отвореном срцу" писао, пре неколико месеци преминули Владимир Урошевић, члан тадашње делегације и дугогодишњи директор Акумулатора. Као што се зна до реализације тог пројекта тада није дошло.
Шта би за Ваљево значила фабрика литијумских батерија? Најпре, нова радна места чији број се не може поуздано предвидети, јер су велике светске компаније најавиле увећана улагања у производњу електричних аутомобила, а о мобилним телефонима и другим уређајима у перспективи не треба трошити речи. Затим би се због литијума, можда, коначно, довршила и пруга Ваљево-Лозница и био поправљен пут до тог града.
Милоје Илић Рус и
Мијо Стојкановић
.
