Сцена коју ћемо описати није из стварности. У једној америчкој ТВ серији, после седнице Кабинета председника САД, саветник зауставља председника у ходнику и каже му: "Говоримо превише о непријатељима. То није добра порука о нама коју шаљемо грађанима".
На упитан поглед председника саветник је додао: Непријатељи су нам Совјети, Вијетконг, мировни покрети, борци за расну једнакост, активисти за заштиту природе, политички противници.
Сутрадан председник је сарадницима казао да ублаже јавне наступе и потписао је за почетак закон о оснивању једног великог националног парка за шта су се грађани протестима борили у самој престоници.
Има ли наш председник довољно савесног и храброг саветника који би му сугерисао да је време да се заустави ова помама у јавном говору. Дошли смо дотле да није време да истражујемо када је то почело, ко је непријатељство као начин мишљења и говора додатно промовисао и појачао, већ да то треба да се заустави. Тај заокрет, порука о томе логично је да дође с најутицајнијег места у држави или неког довољно важног и утицајног из близине тог места.
Нека се усвоји Закон о заштити чланова породице државних функционера од угрожавања спокојства и психичке стабилности. Опозиција би лечењу нашег јавног простора могла допринети у тој мери што би осудила и оградила се од најгорих објава на друштвеним мрежама, у смислу да то нема никакве везе са њом.
Што рекао давно, док још није постао председник, Томислав Николић, упозоравајући на могуће последице тада надоалзеће економске кризе, политичари ће наћи начина да преживе без неке велике муке и потреса. Тешко ће бити обичним људима.
Тако и сада, уз сво поштовање за душевни бол који трпе чланови њихових породица и они сами, због увреда које им се упућују, политичари и богати ће бити способни да пронађу заштитни омотач за себе и своје. "Бог од зла треба да чува голубове и нашу сиротињу".
Овим увредама, провлачењем људи кроз блатопростаклуком и грубостима, у друштву се копају све дубљи ровови и формирају се политичке и медијске војске под заставама. Свако ће на свој начин и колико може да брине о својима. Све више се ствара атмосфера да ко није са нама тај је против нас и не рачунамо на њега, прецртамо га. О томе је посведочио недавно проф. Иво Висковић, након учешћа у емсији са председником Вучићем и Миланом Антонићем из Игманске иницијативе.
Онда када на ред дође запошљавање, конкурси за разне пројекте, оглашавање на вашем медију, потребни контакти за обављање посла: ви нисте наш. Или вас не удостоје одговора, то вам се прећутно да до знања. На страну порука о друштвеним вредностима која се шаље грађанима и младим људима а коју смо помињали на почетку текста.
А како је код нас у тзв. унутрашњости, конкретно у Ваљеву. Па сада је боље него у претходном скупштинском сазиву. Јер овде се политички живот и одвија углавном на седницама скупштине. Само када се за говорницу попну два-три искусна човека, којима је политички узор својевремено био др Шешељ, онда почнемо личити на "велики свет".
Али, што рекао поодавно један истински велики новинар, Мило Глигоријевић: Дошло је време када је у унутрашњости све постало некако лакше: лакше је живети, бавити се нечим, па и политиком, лакше је и боловати. Немамо сва та искуства, али из великог поштовања према раду покојног Глигоријевића, верујемо да је тако.
Мијо Стојкановић
.
