Odštampajte ovu stranicu
среда, 30 јун 2021 16:21

Оловно небо над Петницом

Napisano

 

Увек ће бити безобзирних који без зазора насрћу на тућу личност и достојанство, позлеђујући и понижавајући људе. Ако смо болећиви према насилницима било које врсте, ако се руководимо незамерањем, одлагањем и прикривањем њихових злодела, на крају ћемо страдати ми сами. Вигор Мајић, доскорашњи директор ИС Петница, најновији је пример за то.

 

У два телевизијска наступа Вигор Мајић је деловао као потресен, скрхан човек. То је било необично за њега који је током деценија деловао тако самоуверено и самопоуздано. Он је сигурно и без трунке сумње, понекада је то деловало и превише самоуверено, бранио своје идеје и оно што је радио.

 

Иза њега је стајало скоро 40 година управљања ИС Петница, највећим образовно-научним експериментом у Србији у последњих 100 година, како стоји на званичном сајту Петнице. За то време је Петница, радом са најталентованијим ученицима и студентима у области природних наука стекла веома висок углед у образовним круговима, али и у ширим круговима утицајних интелектуалаца и политичара. О Петници су се врло похвално изражавали Борис Тадић, Божидар Ђелић, Срђан Вербић и многи други. Пре неколико дана о станици је лепо говорио и председник Србије Александар Вучић: "Петница је наша драгоценост,  много смо уложили у њу и нећемо дозволити да због грешака једног или два човека упропастимо ту установу, као што смо сви заједно упропастили Крушик, па ће нам требати најмање три године да га подигнемо са колена".

 

Успехе ИС Петница пратила је здушна медијска подршка како овдашњих тако и републичких гласила. Било је довољно да Вигор Мајић преко Радио Београда саопшти да су програми Петнице у опасности, па да Влада Србије уплати неопходан износ новца како за програме тако и за инвестиције.

 

Истраживачка станица је основана као удружење грађана, иза њеног оснивања стајале су утицајне и угледне личности, брзо је стекла завидну репутацију и сходно томе велилу аутономију у одлучивању.Извештаји Петнице, осим у сасвим ретким приликама, на седницама СО или касније градске скупштине пролазили су глатко, без проблематизовања и пропитивања да ли се уложени новац државе троши најцелисходније, да ли је број запослених оптималан и слично. Све је можда и било у реду, али је све протицало брзо и глатко за разлику од другиј јавних предузећа и установа.

 

И после таквих узлета станице  Вигор Мајић сада делује као скрхан човек, који се тешко каје и који не може да спава. Признаје своје грешке, окајаваће их док је жив, признаје да је услед стреса и мноштва неугодних питања тврдио једно па друго. Он је пропустио, како је и сам објаснио, да 2014. године, када се једна од полазница програма у Петници пожалила да је трпела сексуално узнемиравање (тужилаштво и суд ће квалификовати дело) пропустио да поменутог запоселног удаљи из Петнице. Руководио се тиме да је Б.С. у финансијским проблемима, да је усамљеник и незгодног карактера, чак склон самоубиству. Дакле, био је болећив, скривао је проблем и гурао га под тепих. Недељник "Време" је пре неколико дана објавио причу пет некадашњих полазница Петнице о непочинствима Б.С. и костури су почели да испадају из ормара.

 

Године 2017. још једна полазница се пожалила Мајићу на запсоелног Б. С. из истих разлога. Овога пута директор је удаљио запосленог од контаката са полазницима програма, дао му и отказ, али га је повремено ангажовао на раду на Петничким свескама, публикацији Истраживачке станице.

 

Истрага и евентуално касније суд морали би темељно и крајње објективно да испиртају овај случај. Шта се све у станици догађало, чиме је све Б.С. наводио и приморавао девојке да пију алкохол, да се свлаче и да их он тако фотографише. Да ли је претња да им рад неће бити објављен у Петничким свескама или увреда да су глупе ко нико једино чиме се Б.С служио да оствари свој наум.

 

Медији су наравно дохватили ову тему, па је створена прилична збрка. Да ли је на крају Б.С. приведен и саслушан или није, колико и каквих фотографија је пронађено тамо где он борави. Писало је да је пронађено тридесетак, па стотину фотографија нагих девојака.

 

Темељна истрага је важна да се праведно одмери кривица свих укључених у овај проблем. У мери у којој је за сваког појединца има или нема.

 

Узгред, потписник овог текста био је током деценија у најмању руку равнодушан спрам ИС Петница. Најпре зато што је одувек био склон човеку у друштву и пред државом, политичким процесима и култури, а Петница је била окренута искључиво природним и егзактним наукама.

 

Друго, потписник овог текста очекује од образовних установа да поред знања децу подучавају и добру или вредностима. Да их усмеравају да  чине добро, мисле о добром, да буду окренута ка добру, што рекао владика Николај. Или прецизније: Образовне установе децу треба да револуционишу против зла. Ако наставници свему науче децу а нису их окренули ка добру а од зла, нису ништа учинили. И обрнуто да их ничему не науче а да их окрену ка добро, научили су их свему.

 

Ни наш званични школски и образовни систем није тако окренут, мада се понеки појединац отме општој равнодушности по том питању (имали смо задовољство да неку годину будемо део школског система па смо се у то непосредно уверили). Док Петница тако нешто, да децу окрене ка добру а да их наљути на зло, није имала ни у примисли. Само знање, најчешће за стране универзитете, што В. Мајић није ни скривао. Уз веру да ће се ти талентовани студенти сутра обогаћени новим искуствима и знањима вратити у Србију.

 

Онда мало и та посебност, недодирљивост Петнице. Револуционарна власт после 5.октобра 2000. мислила је да је на њој да преврне свет. До тада ништа није ваљало. Па је двоје комесара било упућено у Радио Ваљево да се ствари продрмају. Једино и прво што су они питали било је: Колико људи можете да отпустите? Како? Од чега ће ти људи живети?  Не знамо, али колико можете да их отпустите. Ни о самом Радију нису ништа знали. Само то о отпуштању радника. Нисмо отпустили тада никог. После су силом прилика (блесавом приватизацијом) отпуштени сви. И сад је све у реду. Град је уштедео велики новац и усрећио се!!?

Па политика ће једног дана морати да постане осетљивија и праведнија. Ма колико то било идеалистички и утопистички гледајући из ових прилика и овог времена.

 

 

Мијо Стојкановић

 

 

.

 

Pročitano 1474 puta Poslednji put izmenjeno среда, 30 јун 2021 18:46
Valjevska iskra

Najnovije od Valjevska iskra

2 komentara