Господин Ризли је од 4. јула у посети ротаријанцима Србије. Упознао се са деловањем ротаријанаца у Београду, Суботици, Нишу и Ваљеву. Србија је међу првим земљама које је посетио од како је недавно ступио на ову престижну функцију.
Господин Ризли је држављанин Аустралије, по образовању и занимању еколог. Стога је његов непосредни задатак, како је рекао, да ове године сваки од 1 200 000 ротаријанаца у свету засади макар по једно дрво. У Петници су данас засађена три.
У Србији делује 57 ротари клубова, у Црној Гори још седам. Они су организовани у заједнички дистрикт на чијем је челу Бранислав Ранђеловић, који је данас био у пратњи господина Ризлија.
Ротаријанци су хуманитарна непрофитна невладина организација са дугом традицијом. Они пре свега помажу образовању, младима, здравственим установама, воде рачуна о животној средини и о одрживом развоју.
Ваљевски ротаријанци помагали су значајно народну кухињу, финансирали су изградњу трема на кући за дневни боравак особа са инвалидитетом, школама поклањали рачунаре. У ротари клубове, тако и у ваљевски, примају се успешни, остварени људи у својим занимањима, који уживају и завидан углед у својим срединама. Да бисте постали члан неког ротари клуба, потребно је да вас претходно предложе два члана тог клуба.
Према ротаријанцима, додуше, постоји одређени скептицизам, поготово код чврсто верујућих људи. Тако је др Томић, за свог мандата градоначелника Ваљева, одбио да прими амбасадора једне западне земље, јер је амбасадор у Ваљево дошао у организацији ваљевског Ротари клуба. Људи тавих уверења претпостављају да ротаријанци, бивајући на одређеним положајима с утицајем, а у одређеној мери затворени, једни другима омогућавају послове, места, добит, на уштрб равноправне утакмице.
Шта је у питању ротаријанаца неоспорно? Пре десетак година један од наших црквених великодостојника похвалио је ротаријанце зато што у хотелским собама свуда по свету остављају примерке Новог завета које су штампали о властитом трошку. Тако помажу да се божја реч шири међу људима.
Мијо Стојкановић
.
