Ваљевска јавна гласила пренела су то писмо у целини или у деловима. Ми желимо да укажемо на, за наше прилике, неуобичајен тон обраћања у том писму. Тај тон је недвосмислено уљудан, одмерен и културан. Такав тон у јавном саобраћању требало би да буде редован и уобичајен, али није. Углавном су слична писма пуна оспоравања, ниподаштавања и погрда на рачун оног коме су упућена.
За човека окренутог себи, властитим пословима, преокупацијама и породици, постало је у доборј мери иритантно толико помињање: с једне стране мафијаша у врху државе, деспотизма, државе у рукама једног човека, министара без способности и дигнитета, неслободе, простачких таблоида, афера на сваком кораку и сл.
С друге стране су тајкуни, лопови, издајници, упропаститељи државе, људи који се плаше избора па прижељкују насиље како би се дочепали мало власти, не остављају на миру ни децу и сл.
Све ово што помињемо долази с републичког нивоа, али ни ми овде нисмо без кривице у свему томе. У прошлости и овде су се знале спроводити праве хајке на људе. А хајка у лову је када више ловаца са псима прогањају, углавном једну зверку. У тим размерама тога ваљда више неће бити.
Зато је тон овог писма, које је послато из Ваљева, освежавајући и охрабрујући. Да може и другачије.
Пошто је писмо већ објављено, ми ћемо пренети само неколико навода, као илустрацију овог што смо рекли:
Поштована министарко Вујовић,
У Вашој изјави сте навели да је Ваљево имало велики проблем загађења ваздуха, због топлане која користи мазут, и да ће се тај проблем до следеће грејне сезоне решити, али да нико о томе не говори. Погледајте боље и видећете да су сви локални, као и добар део националних медија, објавили ову вест. Нема разлога да сумњате да је иста све добронамерне Ваљевце обрадовала, јер показује да се чине први кораци ка системском решењу проблема загађења које град на Колубари годинама мучи.
Без обзира на оно што политички острашћени људи мисле, говоре или пишу, чињеница је да је загађен ваздух проблем за свакога од нас. Немојте мислити да грађани конкретне резултате не примећују, чак и онда када их не хвале јавно. Немојте мислити ни да грађани не примећују да се свака грађанска еколошка иницијатива очас претвори у аргумент за напад од стране опонената власти и обратно.
Ми не износимо сумње да ће се будућа рудничка постројења градити у складу са прописима и стандардима заштите животне средине, него постављамо питање ко је уопште донео одлуку да се она граде и проглашавају пројектима од националног значаја, без консултација не само с грађанима и локалним самоуправама, већ и без консултација са три надлежна министарства. Као и без свеобухватне економске, социјалне и еколошке анализе утицаја на локлну заједницу и Србију у целини.
С обзиром да и сами кажете да Србија више није на ивици банкрота, поставља се реално питање да ли су јој заиста неопходни тих пар милиона евра прихода од рудне ренте и пар стотина радних места, за која нисмо ни сигурни да ли имамо радну снагу.
Овим писмом Вас позивамо да заједно одговоримо на та питања.
Свако добро и пуно успеха у Вашем раду желе Вам:
Иницијатива Еколубарска битка, Удружење Локални одговор и Иреволуција
М. Стојкановић
.
