Odštampajte ovu stranicu
петак, 15 април 2022 09:48

Тешка борба да се преживи

Napisano

 

"Пријатељу, моја пензија је 17 500 динара. Да ми није оца не бих опстао", каже ми на улици непознати човек између 50 и 60 година старости. Тако је реаговао на моје преузимање изборног материјала једне политичке странке неклико дана пред изборе.

 

У Србији има нешто више од 1 660 000 пензионера. Просечна пензија износи 30. 970 динара.  Од тога једанаест посто пензионера прима  преко 50 000 динара. Шездесет посто је испод просека. Чак 30 одсто пензионера прима мање од  15 000 динара.

 

"Ти људи практично животаре. Они не могу себи да приуште месо ни једном недељно, не могу да купе све потребне лекове, не могу да дођу до ортопедских помагала. Са било каквим непланираним трошком не могу да изађу на крај", написала је Надажда Сатарић, из Удружења "Армити".

 

Сусрет описан у уводу текста догодио се у Бајиној Башти, неколико дана пред изборе. Преузео сам на улици од три сасвим младе девојке изборни материјал Српске странке Двери. Казао сам им да познајем њиховог председника, јер је Бошко Обрдаовић и пре политике често долазио у Ваљево. Запитао сам их како стоје у Бајиној Башти и захвалио им. Кренувши низ главну улицу зачуо сам прилично љутит глас иза себе: "Све је то голи лпов, пријатељу. Мисле само на себе".

 

Окренем се и угледам човека мршавог,  обичне физиономије, одела мало похабаног. Кажем му да лично познајем Б. Обрадовића, да не бих рекао да је лопов и грамзив, није ни био на власти, да жели да политику побољша хришћанским вредностима.

 

"Јесте, јесте, знам ја њих, немој ти мени говорити!" узврати човек непомирљиво.

 

"Није све тако црно", кажем, "раде се путеви, болнице, отварају се фабрике, када је био овде председник државе обећао је 100 милиона евра инвестиција за Бајину Башту.

 

На помињање тих чињеница и председника човек се умирио.Погледао ме је и рекао: "Знаш ли ти да је моја пензија 17 500 динара и да ми није оца не бих могао да опстанем. Срамота ме је да зависим од старог оца, као да примам милостињу".

"Разумем", рекао сам. "Пензија је превремена?" 

"Да. Инвалидска".

Наредних дана сам пажљивије слушао шта учесници у изборима говоре о пензионерима. Б. Обрадовић је рекао да би, ако би био у могућности, тражио да минимална пензија буде 200 евра. Један други, који није ни ушао у парламент, говорио је о 300 евра.

 

Председник Републике, једини релевантан и за ово питање, је у телевизијском наступу после избора казао да ће се радити на смањењу разлике између раста плата и растапензија, у корист пензија.

 

Линеарни раст свих пензија од 5,5 одсто годишње није праведан. За високе пензије то може нешто значити, а за оне који примају 15 000 то је 600 динара. На овим поскупљењима. Нити је помоћ од по 20 000 динара свима подједнако била потребна.

 

Својеремено је Барак Обама импресионирао Американце када је у својој кампањи за председника САД говорио о смелости наде. Не у смислу да се не треба предавати, да увек постоји нада која умире последња и сличне фразе без стварног садржаја, већ конкретна нада за најсиромашније и најнемоћније.

 

Понекад и ти капиталисти и империјалисти знају да заиста виде невољног човека и да буду благонаклони према њему. Није срамота, у овој ствари, рецимо,  и на њих се угледати.

 

 

Мијо Стојкановић

 

 

.

 

Pročitano 1116 puta
Valjevska iskra

Najnovije od Valjevska iskra