Odštampajte ovu stranicu
понедељак, 27 новембар 2017 21:56

Ружица Стојкановић: Моје швајцарско искуство

Napisano

 

Имала сам прилику, ове  јесени, да будем у Цириху месец дана. Сви су ме на улицама љубазно и са осмехом поздрављали на немачком. Ја сам њима одговарала са добар дан, на српском. Разумели смо се. Тамо је све окренуто и прилагођено човеку.

 

Помагала сам у чувању четворо мале деце, узраста од годину и по до пет и по година. То је наша, ваљевска породица у Швајцарској. Свих четворо деце су васпитана, увек уредно сложе своје ствари,  обедују за столом, чак и када добију плазму или чоколадице. Папириће однесу у корпу. Послушају, не плачу и не расправљају се. Родитељи немају потребе за повишеним гласом. Многе породице у Швајцарској имају троје, четворо деце. За разлику од нас, тамо родитељи ни најмање нису болећиви према њима.

 

Млада мајка деце коју сам чувала, пристојна и културна особа, испричала ми је да је кћерка њиховог познаника, угледног адвоката, желела да упише факултет. То је захтевало да положи веома захтеван завршни испит након средње школе. Полагање испита коштало је 1 500 франака. Отац је тражио да кћерка од свог новца, јер тамо деца раде у завршним разредима средње школе, снесе тај трошак. Она је тако и учинила. Када је положила испит, отац је сутрадан на њен рачун уплатио 1 500 франака. Огроман број родитеља у Србији, међу њима сам и ја, то не би учинио. Рекли бисмо: где да детету узимамо његов новац, треба да иде на море, да се мало одмори и проведе.

 

У градским зонама можете наићи на пољопривредна газдинства од неколико хектара земље са стоком и свим домаћим животињама. Слободно је посетити газдинство, а деци да се поиграју са овцама, теладима, кокошкама, паткама. Свуда можете шетати, што грађани обилато користе. И свуда наилазите на осмехнутост и љубазност. Вероватно зато ми у Србији тако мало знамо о начину живота у Швајцарској  или скандинавским земљама. Јер, по нама, по ономе шта показујемо, рекло би се да није баш лако бити фин, културан и љубазан. Па је и боље да не знамо да негде тако и јесте.

 

За Швајцарце важи да су пословично прецизни. Градски аутобусу тачни су у секунд. Али су казне за саобраћајне прекршаје и ремећење јавног реда-драстичне. За тили час научите да поштујете правила. У Швајцарској поштују човека, али нису слаби на бахатост коју би евентуално показао.

 

Сазнала сам, такође, да када у Швајцарској конкуришете за посао, вас ће позвати на разговор, озбиљно ће разговарати са вама, питати вас чак шта милите о вашим претходним послодавцима, колику плату очекујете.

 

Навече, када завршимо с пословима, повукла бих се у своју собу да размишљам, сабирам утиске, присећам се. Разговарала бих са супругом или би размењивали море порука. Изненадила сам се  колико је привржености, нежности. чежње, прострујало кроз те поруке.. Помислила сам: није лоше понекад се раздвојити  на одређено време. Радила сам пуно, а вратила сам се одморна и задовољна.

 

 

Ружица Стојкановић

 

 

 

Pročitano 1572 puta Poslednji put izmenjeno недеља, 17 децембар 2017 18:24
Valjevska iskra

Najnovije od Valjevska iskra