Odštampajte ovu stranicu
уторак, 23 април 2019 21:35

"Мање је срца него што има људи"

Napisano

 

Не могу да затворим срце пред невољама људи око себе. Не могу да седим, гледам и ћутим.Зато сам одлучила да се придружим Хришћанској православној заједници. Хришћанска православна заједница при Храму Покрова Пресвете Богородице истрајно помаже сиромашним породицама у нашој општини. Неће ми бити тешко да обилазим такве породице и помажем у чему треба.

 

По подацима Уницефа близу 115 000 деце у Србији трпи право сиромаштво. Око 30 000 деце је на ивици сиромаштва. То су велики бројеви. Иза тих бројева су конкретна, жива и сиромашна деца. Уницефу се мора веровати. Пре пет година радила сам неколико месеци за њих. Широм Србије бележили смо податке о деци узраста од једне до пет година. Од нас се тражила максимална темељитост и озбиљност. Није био допуштен ни најмањи пропуст.

 

На нашем порталу објавили смо пре два месеца разговор са свештеником Милинком Јовићем, председником Хришћанске православне заједнице. Годишње свештеник Милинко уз помоћ сарадника подели  400 пакета хране и хигијенских средстава за исто толико сиромашних породица. Затим на стотине комада одеће и пари обуће, преко стотину ђачких ранчева са школским прибором. Неким породицама Хришћанска заједница обезбедила је дрва за огрев, некима печеницу за Божић.

 

Пре десетак дана на углу улица Вука Караџића и Пантићеве, на степеницама Удружења бораца седела је жена од око педесет година. Дрхтала је што од хладноће што од нелагодности. Одмах се видело да та јадна жена није на тим степеницама што се професионално бави тим послом, него што ју је мука натерала.Људи су то препознавали и са разумевањем и  саосећањем јој прилазили.

 

Забрињавајући је број сиромашних породица, деце и  појединаца међу нама. Многе од њих ми и не видимо. Требало би да их гледамо топлијим очима и отвореним срцима, макар да не будемо тешки на благим речима.

 

Да не буде само на речима одлучила сам да се, поред тога што два пута месечно помажем у манастиру Ћелије, придружим Хришћанској православној заједници.И добила сам сагласност свештеника за то.И учинићу то у најскорије време.

 

Мој супруг који је увек знатижељан док ја исписујем ове текстове, пун сувишног знања,сада стоји поред мене и говори:

 

"Седим и гледам на све туге света, и све тлачење и срамоту...

...Посматрам презир и понижења што бацају их охоли на раднике, сиромахе, на црнце и на сличне;

Све то - сву подлост и патњу без конца ја, седећи посматрам,

Видим, чујем и шутим".

 

Волт Витмен, "Седим и посматрам" из славне збирке "Влати траве", каже мој супруг.

 

Свака част, кажем. Али овога пута се не слажем са Витменом и са тобом. Не желим да седим, видим, чујем и шутим.

И мислим да нећу више да пишем ове текстове. Сматрам да је било доста. Да се рекло што се имало рећи.This is the end my  only friend, the end. (Ово је крај мој једини пријатељу, крај.)

 

 

Ружица Стојкановић

 

 

Pročitano 2243 puta Poslednji put izmenjeno среда, 24 април 2019 12:13
Valjevska iskra

Najnovije od Valjevska iskra