Odštampajte ovu stranicu
среда, 15 септембар 2021 19:43

Дјевојка из мога краја

Napisano

 

Данијела Вуковић није девојка из мога краја. Она је из Ваљевске Каменице. Али кад год бих ушао у "Жинасину" самопослугу, на скверу према болници, где Данијела ради, сетио бих се истоимене песме Арсена Дедића и стихова: "Она памти давне ријечи, слатке боје завичаја, Она не да да је сломе, отима се и пркоси". Мало знам о Данијели. Разменимо понекад две-три конвенционалне реченице. Не знам да ли је као и девојка из Арсенове песме страховала за своје снове путујући ка будућности у вагону друге класе. Личи ми на то. На послу је Данијела увек вредна, осмехнута и љубазна. Поседује умешност да тоном у гласу на пристојној дистанци задржи оне који би то евентуално погрешно разумели.

 

Који је најлепши комплимент који сте добили?

 

Један озбиљан човек имао је потребу да ми говори о својој тешкој животној ситуацији. Саслушала сам га с пажњом. Он ми је касније рекао да сам му тиме много помогла, да му се разбистрило у души и у очима и да је могао да крене даље.

 

Како сте реаговали на тај комплимент?

 

Рекла сам да сам почаствована његовим речима.

 

Који је најсрећнији дан у вашем досадашњем животу?

 

Сваки дан ми је срећан када чујем да ми је породица жива и здрава.

 

Када сте били најтужнији?

 

Коначан растанак с најближима, ма колико они били стари, увек је тужан. Ипак: једном сам испратила драгу особу. Нисмо помињали да је то крај. Ја сам осећала да јесте и то са великом сетом памтим до данас.

 

Шта вас покреће?

 

Покрећу ме културни људи, добронамеран осмех и гест, природа у мојој Каменици.

 

Да вас задеси баш велики новац, како бисте га потрошили?

 

Чудно је да они који имају пуно новца више знају његову важност и више га стисну, него они који се муче. А требало би да је обрнуто. С великим новцем, искрено, обезбедила бих себе и своје најближе, а потом бих помогла онима за које знам да су честити а да им је тешко. И који тих, без кукања носе своје недаће.

 

Ко вас је последњи пут баш импресионирао?

 

Ништа спектакуларно. Младић је уступио место старијој госпођи у превозу. Допао ми се начин на који је то учинио: не без речи и не мргодно, већ одмерено и љубазно, свестан да тако треба.

 

Чиме сте били највише разочарани, ко вас је разочарао?

 

Тужно је што вас разочарају они које сматрате својим пријатељима. И мени се то догађало.

 

Када сте сами себи најлепши?

 

Када урадим нешто јако добро. Тада сам врло задовољна. Погледам се у огледало и учини ми се и да сам лепша.

 

Како охрабрујете саму себе?

 

У кризим моментима кажем: Загледај се у себе. То што тамо видиш и није тако лоше. Јавим се и неком од својих на чије раме могу главу наслонити.

 

Плашите ли се година које пролазе (старости)?

 

Не плашим се. Мислим да је старост још далеко. Надам се да ће ми старост донети мир и спокој.

 

Да ли су најлепше године прошле или тек долазе?

 

Због оног што очекујем да ми се догоди, верујем да најлепше године тек долазе.

 

Које три особине код људи највише цените?

 

Искреност, марљивост и доброту.

 

 

Анкету осмислила Ружица Стојкановић

 

Уводни текст: М. Ст.

 

 

.

Pročitano 2724 puta Poslednji put izmenjeno четвртак, 16 септембар 2021 08:14
Valjevska iskra

Najnovije od Valjevska iskra