Предавање архимандрита Михаила почеће у 19 сати. Ово је последња трибина у овогодишњем, 21. циклусу Летњих духовних саборовања манастира Ћелије. Пре игумана Михаила у Дворишту су верницима говорили: проф. Драгослав Бокан, академик Предраг Пипер; јеромонах Рафаило, игуман манастира Подмаине код Будве; Дејан Симеуновић, апсолвент Богословског факултета у Београду; др Клеопа, игуман манастира Успење Просвете Богородице у Сремским Карловцима и отац Арсеније, сабрат манастира Острог.
Све су трибине биле изузетно добро посећене. Понекад се морало стајати све до улазне дворишне капије. Публика је предавачима постављала пуно питања везаних за веру и за потапање манастира Грачанице.
Од верских питања издвајамо: Да ли се може опростити непокајани грех? Питање је било упућено проф. Драгославу Бокану. Одговорио је: "Непокајани грех се не може опростити. Ми бисмо тиме починитељу греха дали за право да настави са својим гресима према другим људима".
Где је граница између трпљења и протеста? Одговорио је отац Арсеније: Мржња је граница. Мора се рећи све што треба, али никада с мржњом. Увек с молитвом, са састрадавањем, па ако је могуће и с љубављу.
Шта је народу потребно данас? Одговорио је игуман Клеопа: "Народу су потребни добри пастири који ће бити уз њега и који ће се жртвовати за њега. Али да се зна свештеници се више неће понижавати због двадесетак цигли или због два џака цемента. То је време прошло".
Нико од предавача, којима је постављено питање о потапању манастира Грачанице, није подржао протесте због тога. "Црква је донела одлуку да је било неопходно да се манастир потопи, а Црква све одлуке доноси саборно и Црква у својим недрима носи истину. Стога ја прихватам такву одлуку Цркве", казао је отац Арсеније. "Грачаница није за роптање, већ за молитву", одговорио је на исто питање игуман Рафаило.
А игуман Михаило назвао је своје предавање по истоименој књизи швајцарског лекара Арчибалда Рајса: Чујте, Срби! Др Рајс је Први светски рат провео са српском војском и српским народом. Писао је истините и потресне извештаје о злочинима аустроугарске војске у Србији. После рата, разочаран понашањем српске елите и њихове деце, написао је прекорну књигу Чујте Срби!
М. Стојкановић
.
.
