Тако су се у прошлој години догодила два случаја тежег физичког насиља која су оквалификована као насиље трећег степена и морала су бити пријављена полицији. Сада су ти случајеви пред државним тужиоцем. Школа је у овој школској години имала и два случаја вербалног насиља, вређање, за која су предузете мере разредног старешине и одељенског већа. Педагог у Пољопривредној школи Весна Драгојловић Весић каже да су то ретки, инцидентни случајеви, који се после спроведеног дисциплинско-васпитног поступка нису поновила.
Она за потребе нашег текста жели да укаже на све превентивне мере које се у школи спроводе ради спречавања и сузбијања вршњачког насиља.
"На почетку сваке године ученици првих разреда и њихови родитељи бивају упознати са правилима школе и са правилима живота у Дому за ученике. Ученике, такође, упознамо са Протоколом поступања у случају насиља и злостављања, као и са Програмом заштите безбедности ученика у школи. О свему томе подсетимо и ученике старијих разреда који су то већ чули једном или више пута.
Школа има сталног школског полицајца који се на почетку године представи ђацима, у нашем случају то је једна дама, објасни им које надлежности она у школи има, у чему им и у којим ситуацијама може помоћи. Нама, школским службеницима, полицајац помаже јер нам указује околности у којима може доћи до насиља.
Предсатвници МУП-асу одржали неколико предавања о мерама заштите од насиља на друштвеним мрежама и како поступати када се такво насиље догоди.
Потенцирамо да се на часовима одељенских заједница говори о разреду као колективу у коме треба гајити толеранцију, поштовање, солидарност, где с разумевањем треба чути другог. Трудимо се да уверимо ученике да никоме не помажу ако ћуте о насиљу.Разредне старешине треба да имају два, три истинољубива и зрела ученика с којима ће имати ближу комуникацију, који ће им указати на атмосферу у разреду и одакле може да дође опасност по безбедност ученика. То није никакво цинкарење то је само чување вредности као што су безбедност и достојанство сваког ученика".
Педагог школе каже да им је у указивању на зло од насиља значајно помогао један њихов талентовани ученик, тада друге а сада треће године. Он је уз помоћ својих другова урадио компјутерску презентацију о насиљу с којом су упознати сви ученици првих разреда и њихови родитељи. У презентацији се указује шта треба чинити да до насиља не дође, шта ако до њега ипак дође, говори се да није допустиво гледати да се насиље догађа, да је ваш друг жртва, а да ви ћутите и да не видите иако видите. Ако се тако понашате, бивате саучесник у вршењу насиља. Та је презентација веома заинтересовала ученике, јер је дошла од њиховог вршњака из круга школе.
Пољопривредна школа има око 680 ученика. Према споља је обезбеђена камерама, видео надзором и оградом око школе. То све родитељи који брину о својој деци треба да знају.
На крају питмо Весну Драгојловић Весић зашто се догађа да ученици, жртве насиља, изврше самоубиство, као што се то догодило пре десетак година малом Алекси из Ниша и његовом вршњаку из Сарајева. Весна Драгојловић каже зато што се о насиљу предуго ћутало. Морало се видети и сигурно се видело, а ћутало се. Морамо знати и да сва деца нису иста. Нека су повучена, бојажљива без довољно самопоуздања. Таква деца мисле да су она сама крива за насилне поступке других према њима, да су нечим изазвала такво понашање, а нису сигурно. Зато се не сме гледати а ћутати.
Овај текст је део пројекта "Вршњачко насиље доноси зло" који је суфинансиран из буџета града Ваљева са 190 000 динара.
Мијо Стојкановић
.
