Ваљево (252)
Питао сам недавно поново изабраног члана Градског већа да ли зна за какав посао за мог доброг познаника агронома. Мој познаник о коме сам својевремено писао у чланку “Агрономија - уклето занимање” је пристојан, поштен човек, није тек тако прошао кроз факултет, упућен је у материју, доакзао се, додуше на кратко, и радом на терену.
Духовне трибине манастира Ћелије - 21. годину у Ваљеву
Napisano Valjevska iskraЈош једно двориште је веома важно за културу и духовност у Ваљеву. То је двориште Духовне библиотеке “Свети отац Јустин” у Улици др Пантића бр. 7. Кроз теме духовности, образовања, здравља у овом дворишту се током летњих месеци говори о јеванђелским особинама којима човек треба да живи. Те особине су: љубав, пост, молитвеност, доброта, праведност, истинољубивост, смиреност, милостивост, христољубивост, братољубивост.
Вечерас почиње 21. циклус духовних трибина гостовањем режисера и писца Драгослава Бокана. Тема предавања господина Бокана је: Светосавље: узор за живот у нашем времену. Трибине у дворишту Духовне библиотеке почињу у 19 сати и одржавају се сваког другог уторка.
После Драгослава Бокана предавања ће одржати : Предраг Пипер, члан (САНУ; игуман др Клеопа (Сремски Карловци); игуман манастира Подмаине отац Рафаило, острошки монах Арсеније; неуропсихијатар Зоран Миливојевић и проф. др Дејан Симеуновић.
За 21. годину духовног саборовања у дворишту Духовне библиотеке, а понекад и у Дому културе, Ваљевсци су имали прилику да се сретну са најистакнутијим личностима духовног и културног живота Србије, као што су: митрополит Амфилохије, академик Матија Бећковић, владике Атанасије и Порфирије, писци Данко Поповић, Антоније Ђурић, Предраг Драгић Кијук, професори универзитета Мило Ломпар, Мирослав Петровић, Слободан Антонић, новинар Александар Гајшек, педијатар Љиљана Савић, публицисти Владимир Димитријевић и Јања Тодоровић, протојереј др Војислав Билбија и још близу стотину других предавача.
Игуманија манастира Ћелије мати Гликерија, која са сестринством организује све ове трибине, каже да не зна поуздано колико су грађани Ваљева имали духовне и културне користи од ових саборовања и да ће о томе сведочити време. Али додаје да је Ваљево међу прве две општине у Србији по броју ђака који похађају наставу веронауке. То је добра основа да наша деца крену правим, Христовим путем Несумњиво је да су и духовна саборовања томе допринела, каже мати Гликерија.
Још увек млади писац Владимир Кецмнановић гостоваће вечерас у “Дворишту” Матичне библиотеке “Љубомир Ненадовић” у Ваљеву.
Ваљевски културни „Њу дил“ или о нужности демократије у култури
Napisano Valjevska iskraПостојала је и још увек постоји у згради градске управе једна сала у којој се тадашњи председник општине, пре официјелне процедуре, саветовао о различитим питањима са различитим струковним профилима људи, између осталих и са културњацима. Позивао нас је тај председник често и лепо и разговарали смо, у сјајној атмосфери, о невероватним стварима и питањима развоја и уређења града, трговима, споменицима, рестаурацији Тешњара и садржајима у њему, утемељењу Тешњарских вечери, оснивању Модерне галерије, старим зградама у Ваљеву и њиховој рестаурацији, оснивању Завода за заштиту споменика културе, уређењу Бранковине, оснивању Истраживачке станице у Петници, новој згради за Библиотеку и Дом омладине, покретању манифестације „Песници словенских језика Десанки у част“, оснивању Џез фестивала, почетку „Дворишта“, и другим небројеним стварима којих се у овом тренутку не могу сетити.
Хоће ли Грачаница (ваљевска) бити измештена? Удружење грађана ''Истинољубље'' и верници који протеклих дана нису дозвољавали да се око и у цркви манастира Светог Архангела Михаила, који народ још увек лакше зове Грачаница (ваљевска), изводе радови, не желе да манастир буде измештен, нити да буде потопљен од бране Ровни. Они сматрају да је црква Грачаница, а од 2002. године манастир, више и од храма, да је симбол трајања вере и народа у овом крају. Иако су претходници владике Милутина на епископском трону, владике Јован и Лаврентије, дали сагласност да се брана гради, а да црква буде саграђена на другом месту, владика Милутин сада је у најмању руку веома опрезан и резервисан, не само када је измештање манастира у питању, него и када се ради и о завршетку бране по предвиђеном плану, нивоа воде од 71-ог метра.