Споразум су потписали потпреседница Владе Србије Верица Калановић, а у име Управног одбора Горења Бранко Апат. Градоначелник није присуствовао овом чину јер је касно обавештен, јер није постојао протокол за овако важан посао и јер је био заузет.

Међутим, дошао је Млађан Динкић, тачно на годишњицу како му је премијер Цветковић дао отказ у Влади. Наравно да су председнику Удружених региона Србије пријале речи Бранка Апата, како у Ваљеву нису увек разумели залагање господина Динкића за равномерни развој свих региона у Србији. Динкић је онда рекао како је испунио обећање према Ваљеву, фабрика ће, ето, бити изграђена. Из Ваљева су га неправедно нападали што је њега коштало потпредседничког места у Влади. Зато би сада било поштено да му се макар двојица Ваљеваца извине због тога.

И ту је настао лом. Очекивало се некако да потписивање споразума, као извесна најава нове фабрике, буде поздрављено и да се људи обрадују због тога. Али кренуло је:’’ Никада та фабрика неће бити подигнута, то је предизборни трик Млађана Динкића. Каква је ту улога Млађана Динкића, када ми имамо споразум са Горењем још од 2008. године, сумњиво је све то, када ево два дана од потписивања споразуме словеначке новине нису ни речи објавиле о томе’’. На телевизији су се неколико вечери смењивали ваљевски политичари да опрезно поздраве потписивање споразума, али и да изразе читаву лепезу сумњи и оптужби на рачун Млађана Динкића.

Лаковерни се сад питају зар би члан Управног одбора Горења ставио себе и тако угледну компанију у службу предизборне кампање странке која се бори да пређе цензус. Зар Горење тако лако маше новим инвестицијама које не намерава да спроведе, осим ако господин Апат није у Ваљево дошао на своју руку. Зар би и потпредседница Владе пристала да буде пука играчка у рукама свог партијског шефа, ма колико да била лојална.

Ако на крају заиста од свега не буде ништа, признајемо тешку лаковерност, али онда су одговорност и поштење у јавним пословима непоправљиво отишли дођавола.

                                                                                                                                                                                М. Стојкановић

Објављено у новинама "Ваљевска искра"  у марту 2012.

.