Ваљевска искра: Ђорђе, ти судиш утакмице, завршио си Медицинску школу, радиш на два места, како то постижеш?
Ђорђе Мирковић: За сада постижем. Утакмице су викендом, када је неопходно заменим смене да не бих из ноћне смене ишао на суђење. Увек се трудим да будем одморан и сконцентрисан за суђење. Да будем спреман и физички и псхички.
Пошто си увек најмлађи међу судијама да ли управе и фудбалери кажу “откуд овај дечкић, како ће се он изборити са утакмицом?
Било је тога на почетку, не баш тако директно, али сада је другачије. На свим стадионима сам судио макар по два пута, тако да ме већ познају.
Како ти успостављаш ауторитет на терену?
Пратим игру од самог почетка, гледам какви су стартови, да ли фудбалери од почетка почну да добацују једни другима. И грубе стартове и добацивања гледам да сасечем у корену. Ако пропустим да интервенишем на почетку, после их не похвата. Што дајеш мени картон, а ниси га дао противнику за грубљу игру. Морате бити сконцентрисани и одлучни.
У којим градовима Зоне Дрина највише волиш да судиш, а у којим не волиш?
Волим да судим тамо где су добри терени и где може да се игра добар фудбал, као што је у Пријепољу и на Златибору. Зона Дрина обухвата градове од Шапца до Нове Вароши и Сјенице, Бајине Баште и Прибоја. Има добрих стадиона и мање добрих, али свуда се може коректно судити.
Раније су судије, поготово у општинској и окружној лиги, доживљњавале свашта: гањали су их по кукурузиштима, спуштали у бунаре. Да ли данас има нечег сличног?
Нема ничег сличног данас. Закон је пооштрен, полиција је на стадионима. Што је лига виша то су и услови бољи и лакши за суђење. Фудбалери су припремљенији и дисциплинованији, управе озбиљнији, терени бољи.
Ђорђе, шта значи бити добар фудбалски судија?
То значи да беспрекорно владате правилима фудбалске игре, да сте кондиционо и психички у одличној форми и да имате осећај за игру.
Да ли се осећај за игру добија рођењем или може да се стекне?
И једно и друго. Али осећај за игру се може иградити.
Које се теби судије највише допадају, на које се судије угледаш?
И ја мислим да је Мажић наш најбољи судија. Мени се допада како Италијани суде. Некако су опуштени, поштују игру, нису у грчу.
Како си се ти одлучио за фудбалско суђење?
Тренирао сам фудбал у Крушику, Будућности, Радничком и ЗСК-у. У шеснаестој години схватио сам да нећу остварити велику каријеру и некако сам чуо за конкурс за фудбалске судије. Пријавио сам се, положио тестове и кренуо да судим општинску лигу. То што сам тренирао фудбал помаже ми сада у суђењу. Осећам ритам игре, помало познајем и психологију играча.
Докле сежу твоје амбиције?
Већ две године судим у зони.Дрина. Положио сам за републичког судију. Имам више од 15 суђења на овом нивоу. То су довољни предуслови за Српску лигу. Имам добре оцене за досадашње суђење. Када стигнем до Српске лиге, полагаћу за савезног судију. Желим да стигнем до Супер лиге. Спреман сам да дам све од себе што је потребно на том путу.
Да ли би другим младим људима препоручио фудбалско суђење?
Наравно да бих. Поред свог основног занимања добијате још једно лепо занимање и још једну каријеру. Упознајете људе из разних градова, имате и зараду која није велика, али значи у сваком случају. При томе живите спортски и здраво.
Разговарао Лука Стојкановић
.
