Odštampajte ovu stranicu
петак, 22 јул 2016 00:11

Један телефонски позив

Napisano

 

После сваке емисије о манастиру Ћелије, игуманија Гликерија би се јавила да каже каква је емисија била. Ниједан од ваљевских  политичара, с којима смо објавили велике интервјуе у новинама, није позвао да каже да је интервју било добар или лош. Па и да захвали на избору и труду. Зашто мати Гликерија може, а политичари не могу да се јаве? 

 

Заиста, потписник овог текста две године је једном седмично радио ТВ емисије о манастиру Ћелије. Игуманија Гликерија говорила је о изградњи манастира, о 30 година живота оца Јустина уЋелијама, о издавачкој делатности манастира, обнови женског монаштва после Другог светског рада, духовним трибинама, отварању манастирске библиотеке "Св. отац Јустин"... После сваке емисије игуманија би се јавила телефоном, најчешће да каже да је задовољна емисијом, да је све испало баш како треба, а понекад да сугерише како смо неком сегменту посветили превише времена или да се камера негде задржала дуже него што је требало.  Углавном била је то сарадња пуна разумевања, такта и обзирности.

 

Током 2011. и 2012. године објављивали смо новине "Ваљевску искру". Скоро у сваком броју објавили би интервју на целе две стране са скоро свим истакнутим политичарима Ваљева. Сматрали смо да новинама треба тако нешто. И сада мислимо да се у тим интервјуима имало шта прочитати. Међутим, за разлику од игуманије Гликерије, нико се од интервјуисаниох политичара није јавио после тога да каже било је добро или није било добро, да каже да је интервју имао снагу или да је било неприхватљиво много словних грешака, рецимо. Чак ни они с којима смо били улепо, који држе до етикеције.

 

Зашто је мати Гликерија могла да се јави, а политичари  нису могли? При томе игуманија је у позним годинама са импресивним делом иза себе које наши политичари ни близу не могу да досегну. Није у питању њихова непристојност или одсуство културе. Ти људи знају да се понашају. У питању је поимање политике као хладне, срачунате и од обичног света удаљене делатности. Нама се чини да су они уверени да се у политици једино тако и може понашати. Бојимо се да се овде показана људскост доживљава као слабост. Не допушта се искакање изван тако оцртаног круга. Тиме се себи умањује прилика за дубље деловање на људе. Да се утиче  на поправљање ствари међу самим људима. Макар двојица међу њима су у тим интервјуима говорила да нас је оковала злобивост, велика себичност, неповерење и непоштовање реда и других људи. Показаном удаљеношћу, укоченошћу и хладноћом, суженим поимањем политике, на људе истински нећете моћи утицати.

 

А наша нова власт? Чини нам се да се на почетку, као нека тврђава, превише опасала секретарицама, кабинетима, недоступним телефонима. Да се чува од непосредног додира са обичним светом. Потребно је разликовати се од претходника, унети нешто новог стила. А још је Платон казао да држава ако није у стању да чини људе бољима него што јесу, нема разлога ни да постоји.

 

А паметни Џони Штулић из групе "Азра" (држи ли још неко до тих рок песника): "Ако желиш да мијењаш људе не одмећи се".  

 

Мијо Стојкановић

 

 

.

 

Pročitano 1166 puta Poslednji put izmenjeno субота, 13 август 2016 15:02
Valjevska iskra

Najnovije od Valjevska iskra