Овај пружни прелаз нема полубранике, али има светлосну сигнализацију (трептаче). Смрскани ауто је од силине удара одлетео у реку Кривошију. Да би била извучена тела двојице несрећних људи из аутомобила ватрогасци су морали да секу лим. Саобраћај на прузи је поново успостављен око 7 сати и 40 минута. На том пружном прелазу не прође година а да неко не страда.
Занимљиво је да рампе на свим пружним прелазима нису по закону обавезне ни код нас ни у Европи. Зато што пружних прелаза има много, па би заиста требало пуно новца да се сви покрију рампама.
При томе значајан број рампи и семафора на пружним прелазима су у квару, део опреме се и покраде, што прелазак преко пруге чини додатно опаснијим. Стручњаци препоручују возачима и пешацима да имају пуну свест о опасностима на пружним прелазима. Пружне прелазе треба доживљавати као класичне раскрснице. Иако је рампа подигнута или зелено светло на семафору треба погледати лево- десно да на нас, због неког квара на сигнализацији, за који машиновођа можда не зна, не би налетео воз тежак неколико стотина тона. Возачи и пешаци не треба нипошто да пролазе између рампи када су оне спуштене.
Машиновође, по прописима, на прелазима без рампе или с поквареном рампом, треба да се увере да је прелаз безбедан, тако што ће зауставити воз, па тек онда да покрену воз преко пружног прелаза.
У Србији има око 2 130 ндовољно обезебеђених пружних прелаза.
М. Стојкановић
.