Својевремено је угледни и карактерни др Томић, на почетку свог мандата градоначелника, зазивао макар два успешна корака како би потом мирније могао да руководи Ваљевом. Било је тих успешних, не тако крупних корака, али је доктор убрзо наишао на саплитања, чак и од оних од којих то никако није очекивао, па је уведена принудна управа а он мандат с пола снаге и са пола својих могућности некако привео крају.
Имали смо касније сталне приговоре демократи Зорану Јаковљевићу и социјалисти Станку Терзићу, иако су они то увек демантовали, да им је "конекција" са републичким инстанцама веома слаба или никаква и да Ваљево трпи због тога.
Др Гвозденовић је као градоначелник, који је такође критикован да се у Ваљеву у привредном смислу мало шта дешава, добио пре неколико дана два важна подстицаја: Ваљево ће добити за три до четири године нови пут у дужини од 17 км, који ће га спојити са аутопутем. Пут ће имати четири тзв. брзе траке, финансираће га Влада Србије, а требало би да кошта 50, 60 милиона евра.
Влада ће помоћи и да се коначно заврши брана Ровни, која се гради већ 29 година.И сада се у акумулацији налази скоро 50 милиона кубика воде, која не стиже до потрошача на Убу, Лајковцу, Лазаревцу, Љигу.
Поред ових подстицаја, којима је вероватно и сам допринео, градоначелник је пре двадесетак дана ослобођен кривице од оптужбе да је као гинеколог крив за смрт једне бебе. Тај процес је трајао 11 дугих година.
Др Гвозденовић неће имати проблем који је имао др Томић; за веровати је да ће имати цео мандат у пуном капацитету. Он би сада могао да се мирније и одлучније посвети следећим темама:
Да се коначно реализују већ најављиване инвестиције и да се у индустрији запосли макар 1000 нових радника.Поред радника који се константно помало запошљавају у Крушику, и инфратсруктурних радова и темељне реконструкције важних установа, то у крајњем не би лоше изгледало. Јавна гласила ( политичарима је то допуштено ако им се исплати), која јавности сугеришу: само да оду ови и да дођу "наши", преко ноћи би овде имали Швајцарску или Холандију, не руководе се реалношћу и истином. Све је то дубље и наша је улога, бивајући тога свесни, да указујемо и подсећамо на вредности које би требало рехабилитовати и учврстити.
Било би корисно да градоначелник реализује своје виђење политике и односа у Ваљеву које је изнео правећи разлику у односу на политичку праксу народног посланика Михаила Јокића, приликом недавног политичког сукоба између њих двојице. Ми не знамо шта је било с тим сукобом: да ли је разрешен, да ли је ради "вишег" интереса гурнут у страну, да ли је и ко је однео превагу, али је градоначелник, по први пут у Ваљеву, политички сукоб учинио јавним и принципијелним. Рекао је ово је моје виђење, а са овом политиком и праксом се не слажем. И раније је у Ваљеву било политичког размимоилажења у оквире владајуће политичке странке, али то је све рађено у магли и никада се у јавност нису изнеле разлике у концепцијама сукобљених страна, што је важна претпоставка постојања упућене и демократске јавности. Ако нам је стало да такве јавности има.
Градоначелник је казао да жели Ваљево у коме ће се без последица моћи критички говорити и писати, у коме ће владати бура духа и идеја а не сузбијање и притисци који доводе до стања устајале баре. У Ваљеву утицај треба да се остварује и користи јавно и кроз институције, а не закулисано и ван очију јавности.
Градоначелник би могао да сугерише домаћим "тајкунима" да не експлоатишу своје раднике тако сурово: могли би им платити више од 1000 динара за рад у ноћној смени или да од 30 дана не раде макар четири дана, а не као што се сада догађа, да имају само један или два слободна дана у току месеца.
Градоначелник би могао да се ослони на унутрашњу компетентну контролу да му помогне да најозбиљније упозори оне који су се "заборавили", да се рупе на бачви морају запушавати а не кад се мисли да нико не види, отварати нове.
И када би помогао онима који у јавном животу заиста нису сврстани ни под једну интересну и страначку заставу да раде свој посао.
Када би се градоначелник прихватио свега овога и извео то до краја - а он се налази скоро на поливини мандата, надајући се и следећем - ми бисмо имали један људскији град, а градоначелник би био градоначелник.
Мијо Стојкановић
.
