Вршњачког, школског насиља било је увек, али га није било у овако суровој форми. Раширеност насилног понашања и бруталност с којим се одвија највише патње свакако наноси жртвама насиља и њиховим родитељима, али равнодушне не би смеле да остану школе, Црква, па и оно што називамо друштвеном заједницом.
Бивајући свесни овог проблема, наш портал је конкурисао код градске власти Ваљева с пројектом о вршњачком насиљу и његовој превенцији.Сматрали смо да од овог проблема не треба да окрећемо главу нити да га гурамо под тепих. Надлежни су прихватили пројекат и добрим делом га суфинансирали. Тако да ћемо периодично до краја године разговарати са ученицима, њиховим родитељима, педагозима, психолозима, социолозима и инспекторима полиције о овој теми.
Међутим, сматрамо важним да се објасни шта је уопште школско насиље, шта га проузрокује, које особине поседују жртве насиље, а које његови починиоци, шта треба да предузму родитељи чија деца трпе насиље? У томе смо се делом ослонили на текст школског психолога Ане Миленковић, објављен на сајту stetoskop.info.
Насиље представља сваки облик понашања које има за намеру намерно повређивање или наношење бола другом лицу, било психичког било физичког. Насилно понашање обично траје дужи временски период и насилник има моћ над жртвом.
Насиље се појављује у различитим облицима. Вербално насиље је сваки вид исмевања, називање погрдним именима,ругање, вређање, добацивање. Није неопходно наглашавати колико деца, без обзира на узраст, могу бити "маштовита" у оваквим облицима вербалног вређања. Физичко насиље подразумева ударање, гурање,отимање и уништавање ствари. Ова врста насиља је ранијих година била карактеристична за дечаке, али се сада, нажалост, све чешће односи и на девојчице.
Деца изолована из друштва, игнорисана од стране другова,која трпе оговарања и о којима се измишљају ружне приче, јесу жртве социјалног насиља. Психичко насиље подразумева претеће погледе, гримасе, нежељене коментаре, изнуђивање новца, уцењивање.
Сексуално насиље је нежељено додиривање на нежељени начин, изнуђивање сексуалних услуга,принуда на сексуални чин.Интернет насиље јесте злоупотреба фотографија и видео снимака деце.
Дете које трпи насиље
Потенцијална жртва насиља јесте дете које је дефанзивно, затворено у себе, са ниским степеном самопоштовања. Овакво ће дете и на најбезазленије опаске реаговати плачем, повлачењем, изоловањем из друштва.Плашљиво, тихо и повучено дете, ако још има одличан успех у школи омиљена је мета оних који своју снагу воле да демонстрирају над другима, било физичку или психичку.
Непотребно је наглашавати да би родитељи морали да имају увид у понашање и расположење своје деце. Уколико сте приметили да је ваше дете повученије него иначе,да слабо једе, да је раздражљиво, да лоше спава и да се буди вриштећи и мокрећи у кревет, крајње је време да поразговарате и да сазнате шта му се дешава.Јер трзање на изненадне звуке, мењање маршруте одласка и враћања из школе,модрице по телу, такође могу бити поуздан знак да се над вашим дететом врши неки од поменутих облика насиља.Нестанак личних ствари и захтеви за већим џепарцем могу значити да неко изнуђује новац од вашег детета. Наравно, ако искључите могућност, далеко било, да је ваше дете почело да конзумира неку од психоактивних супстанци.
Први корак ка решавању јесте отворен разговор са дететом. Покушајте да дознате од када се насиље догађа, како, где, ко су актери. Покажите детету да саосећате са њим и да ћете дати све од себе да зауставите насиље над њим. Насиље над дететом треба пријавити школским властима. Морате имати на уму да родитељи који не пријаве насиље над својим дететом не могу га ни зауставити. Ово наравно не значи да се ви лично светите насилнику или неком њему блиском. Многа деца ће престати са насиљем када њихови родитељи сазнају чиме им се деца баве у слободно време.
Нажалост родитељи деце насилника често не желе да погледају истини у очи. Бране се неистинитим аргументима како запослени у школи мрзе њихово дете, како су они били још гори у тим годинама,или како једноставно не проналазе начин да контролишу властито дете. Важно је да разговор са таквим родитељима обавите у присуству разредног старешине, односно стручне службе, педагога или психолога школе. Уколико се насиље и даље настави, поново контактирајте надлежне службе у школи. Постоје тачно прописане законске процедуре које се у таквим околностима предузимају. Будите упорни и истрајни и стално разговарајте са дететом да ли се насиље зауставило.
Мијо Стојкановић
Овај текст објављујемо у оквиру пројекта "Вршњачко насиље доноси несрећу". Пројекат је суфинансиран од стране града Ваљева са 190 000 динара.
.
