Нисам обраћао пажњу на нове услове конкурса за суфинансирање медијских пројеката града Ваљева све док ме колегиница, дописник престижне престоничке телевизије, није замолила да кажем коју реченицу о томе, о том снижењу најнижег износа са 50 000 на 10 000.
Ни са досадашњих минималних 50 000 (град покрива 80 одсто од укупне вредности пројекта) нисте могли богзна шта. Ако пројекат траје неколико месеци, као што траје, ви треба да подмирите обавезе према држави, да исплатите понеки хонорар, покријете трошкове одласка на терен, неки динар оставите и за себе.
Шта се хтело са овим износом од 10 000 динара? Од укупне суме конкурса од 10 милиона динара, лавовски део ће отићи овим "пријатељима" из Београда, њиховом порталу и радио-станици, део неприкосновеној ВТВ, један сигуран део ТВВА Плус, јер власник ове телевизије ипак зна да се избори за респект. Преостаје овај рањиви део ваљевског новинарства састављен од неколико портала и једне телевизије. Једино ако се преко тих 10 000 не жели упутити порука, ми вас не волимо из разноразних разлога, ви нам не можете ништа и сад плачите.
С друге стране не могу човека а да не заболе коментари по друштвеним мрежама од Ваљеваца из близа и из далека, како се продајете за ситне паре, да сте тражени новац добили ви бисте већ ћутали. Што апсолутно није тачно. Они у својој површности не желе да схвате да се ради о теми коју ви предлажете за истраживање, а крајњи резултати тог истраживања осветљавају прилике у некој области (социјална политика, јавне набавке, вршњачко насиље, насиље на д децом, над женама и слично. А те прилике по правилу нису радосне.
У коментарима се мисли да новац плива улицама Ваљева и ви само треба да се сагнете и да га покупите. Чак и у градској управи тако мисле, када желе да вас додатано опорезују за новац добијен за пројекат.Када их мало упутите у прилике сложе се да је до новца заиста тешко доћи.
Очигледан пример: НА ТВ Марш до јуче је емитована емисија "Говорница", чији је аутор Миле Перић. Емисија је скренула велику позорност гледалаца. Када сам уредницу у ТВ Марш Д. Довечер запитао да ли су они као медијска кућа видели неке вајде од гледаности те емисије, нпр. да ли је порастао број реклама, да ли сада лакше долазе до оглашивача и да ли су могли да дигну апсолутно ниске цене оглашавања, она се зачудила. Наравно, никакве користи од гледаности те емисије за укупну ТВ Марш није било. Али је поразно што уредница никакву корист није ни очекивала. Па зашто се онда људи труде да раде успешно?
Или колегинице из ова два портала се на јавним скуповима жале како им представници предузећа кажу како ће им врло радо у кафани дати новац намењен оглашавању, али да се њихово име не помиње на њиховим порталима, јер очекују да ће имати неприлика.
Сад толика равнодушност спрам тема које се тичу Ваљева и спрам оних који их покрећу и пишу о њима,не може се правдати. Очекује се да сву жртву за истинито сагледавање стања ствари треба да поднесу рањиви, финансијски немоћни новинари.
И сад ви очекујете да за пројекат који сте поднели добијете коју стотину хиљаду динара, а може се реално догодити да добијете коју десетину хиљада или само 10 000 динара. За надати се да комисија, градска управа, врх града неће посегнути за тако ниским могућностима. Ко се буде смејао после тога неће се здраво смејати.
Јер, граду ако је стало до доброг здравства, добрих школа и наставе у њима, доброг саобраћаја и културе, треба да покаже вољу да се дође и до доброг новинарства. Може бити као фраза, али није: да почнемо макар с минималним поштовањем.
Мијо Стојкановић
.
