Odštampajte ovu stranicu
понедељак, 02 април 2018 12:27

"Догодине у Призрену!"

Napisano

 

Пред око 600 слушалаца у петак је у Центру за културу представљено девето допуњено издање књиге "Од Косова до Јадовна", умировљеног владике Атанасија. То је књига о страдању српског народа кроз векове, о напуштању косовског завета и неопходности да му се вратимо. Прво издање ове књиге објављено је у "Гласу цркве" још 1987. године. 

 

Публика је најпре видела документарни филм "Универзум бола" писца и новинара Ранка Ђиновића, о неколико стотина несталих (побијених) Срба са Косова и Метохије. Универзум бола је израз који је за страдање Срба на Косову и Метохији, изговорио славни писац Петер Хандке

.

О књизи "Од Косова до Јадовна" говорили су свештеник у Подгорици Велибор Џомић, професор историје на Филозофском факултету у Београду Милош Ковић и сам владика Атанасије. Ми ћемо, у изводима, пренети оно што је рекао млади историчар Милош Ковић.

 

"Има књига које сведоче о историји и оних које су саме по себи историја. Ово је једна од тих књига. У њој заиста има нешто библијско. Реч је о сведочењу из прве руке. Владика Атанасије је тамо био и видео. Прошао је Косовом и Метохијом 1983. године, па се запутио у Јадовно преко Јасеновца. У каснијим издањима књиге су и сведочења о 1999. години и о оном што је потом уследило. 

 

У књизи је постављено најтеже питање наше историје: зашто страдамо, зашто су нас истребљивали, зашто нас и данас уништавају? Није овде реч само о Косову и Метохији, него и о Крајини? Зашто су нам уништили Крајину. Ако је наша Црква вековима била и остала упориште наше заветне свести, наше литургијске свести, онда је Крајина вековима била наша једина слободна институција, упориште наше јуначке, епске свести.

 

Овде у овој књизи реч је о страдању Срба од 1941. до данас, а владика је могао да се врати и у раније доба, све до 17. века. Када читате сведочења странаца који су долазили на Косово и Метохију, после Берлинског конгреса, ви видите да је исто било и 1878. године, као и за време Албанске лиге 1871, као и пред ослобођење 1912. 

 

У овој књизи је постављено питање када смо ми напустили завете наших предака и да ли ћемо им се вратити. Косово и Метохија није само питање нашег завета. То је питање смисла наше историје. Како каже Исидора Секулић, "Није Српство школа, није Српство национална држава, Српство је Косово. Није то питање само српског идентитета, то је основно морално питање: хоћемо ли да оставимо 120 000 наших људи доле, у окружењу непријатељски расположеном.

 

У апелу који смо објавили на Бадњи дан ове године, и који је претрпео толику хајку, само смо написали да се не пристаје на независност Косова,  било каквим речима и било каквим фразама та независност била објашњена.  Никаква подела Косова, никаква столица у УН, која би онда дала тзв. Косову међународни легитимитет и могућност да се припоји великој Албанији. Ми смо тражили статус кво, наставак преговора и статус какав у овом тренутку имају Кипар, Јерусалим и Придњестровље. Ми знамо да се односи у свету мењају, сви то видимо. Наше је да сачекамо.

 

Јесмо ли изгубили Косово или нисмо? Хоћемо ли се некад вратити на Косово? То зависи од нас. Ако верујемо онда ћемо се вратити. Ако не верујемо, онда нећемо. Ако је јеврејски народ чекао 2000 година да се врати у Палестину, Израел, јер су се поздрављали са, Догодине у Јерусалиму. Ми смо чекали 600 година да се вратимо на Косово и 1912. смо се вратили. Вратићемо се опет ако будемо паметни,ако останемо заветни народ, као што су наши претци били. Сви знамо да је тако. То је врло јасно. Ако се будемо поздрављали са, Догодине у Призрену, ми ћемо се вратити у Призрен. Ако престанемо то да радимо, ми се вратити нећемо. Дакле: Догодине у Призрену!"

 

М. Стојкановић

 

 

.

   

 

Pročitano 1553 puta Poslednji put izmenjeno понедељак, 02 април 2018 13:30
Valjevska iskra

Najnovije od Valjevska iskra