Када је искусни уредник једних локалних новина у Енглеској желео да читаоце упозна са приликама у пољопривреди и како се живи на фармама у том крају, наложио је свим својим новинарима, а било их је само неколико полустарих и полупијаних,да обиђу све фарме и да разговарају не са власницима, него са пољопривредним техничарима. Ко ће извештавати у граду? побунили су се новинари. Ако се запали градска већница сам ћу извештавати, одговорио је уредник.
Тако и ми, ако се бавимо вршњачким насиљем, онда нам је време да уђемо у школе и да се сретнемо са педагозима, психолозима, ученицима. У Техничкој школи у Ваљеву разговарамо са педагогом Миром Михаиловић и психологом Мирјаном Танасковић.Мира Михаиловић је и координатор за безбедност деце и заштиту од насиља и других облика злостављања. За тему, разговор је био сасвим довољно отворен. И подношљиво не значи да је и прихватљиво.
Моје саговорнице истичу све што превентивно предузимају да насиља у школи не буде. Са свим ученицима свих година спроводи се анкета о томе колико су сигурни и безбедни у школи. Ученицима друге године, за коју се сматра да је "најактивнија" у ремећењу дисциплине, постављају се питања због чега се у школи осећају угроженим, ако се тако осећају, и знају ли коме треба да се обрате у случају да јесу угрожени.
Сви ученици школе једном годишње испуњавају социограм преко кога се утврђује какве су везе у одељењу и да ли постоји насиље. Ко су жртве а ко су насилници? Добијени одговори анализирају се на Наставничком већу и Ђачком парламенту.
Против насилника се без изузетка спроводи дисциплински поступак, који зна бити врло непријатан по ученика и његове родитеље. Дисциплинском поступку присуствује директор са својим помоћницима, педагог и психолог, секретар школе, разредни старешина, родитељи деце. Казне за други и трећи степен насиља су укор Наставничог већа или искључење из школе.
"Управо ових дана допуњујемо податке, које нам тражи полиција, за један случај сексуалног насиља. Девојчица је пријавила дечака да је то учинио, он тврди да није, па полиција комплетира податке", каже Мира Михаиловић.
"То су ретки случајеви насиља", прецизира Мирјана Танасковић. "Ми највише имамо да се ученици прве и друге године посвађају на спорту, вређају се и онда се потуку. Иако се то догоди у жару и жељи да се победи, ми и такве инциденте обавезно процесуирамо. Зато смо ми школа са вероватно највише дициплинских поступака, јер ништа не забашурујемо и не гурамо под тепих."
Да ли је било неопходно да се полиција позове у још неком случају?
Мира Михаиловић:"Јесте. Девојчица је оптужила другог ученика да јој је поломио мобилни телефон. Њена мајка је заобишла и нас и родитеље дечака. Звала га је директно, тражила да јој донесе новац и претила је.Дечак је о томе упознао нас, а ми смо обавестили полицију".
Мирјана Танасковић: Једна ученица је на свом фејсбук профилу претила професорици. Она је о томе обавестила полицију и поступак је у току.
У којој мери је распрострањено интернет насиље?
Мира Михаиловић: "Имали смо неколико случајева да су девојчице својим момцима слале обнажене фотографије, па када су раскинуле везу, младићи су то објавили на профилима. Тиме смо се озбиљно бавили".
Мирјана Танасковић каже да је све што се дешава у школи одраз прилика у друштву. "Тако да имамо све више деце из непотпуних породица, све више деце на рубу егзистенције, забрињавајуће сиромашних. И то је нама озбиљнији проблем. Сваке године организујемо хуманитарну акцију макар за једног ученика, обезбеђујемо бесплатну ужину, бесплатне уџбенике. Насиље држимо под контролом и њега нема више него претходних година, а сиромаштво се шири, број растурених породица је у порасту, број деце која не виђају једног од родитеља је у порасту. Нама долазе деца која у породици трпе насиље. Имали смо пре неколико година девојчицу коју је мајка физички злостављала од четвртог разреда основне школе. Онда би јој ставила пудер на лице и забранила да о томе говори било коме".
Мира Михаиловић: Често не можемо да допремо до родитеља да их упозоримо да им се са дететом нешто озбиљно догађа. Прочитате састав ученика и видите да вапи за подршком и помоћи. Да наговештава да може свашта да учини. Позовемо мајку, она не схвата шта се догађа. Зовемо психијатрију они нам кажу да смо ми немоћне, да морају искључиво родитељи да дођу са дететом. Срећом да је дечаков отац озбиљније схватио стање у које је доспео његов син. Прошле године смо имали седам покушаја самоубиства.Старије ученике упућујемо да сами потраже помоћ надлежног лекара.
Обе наше саговирнице истичу да у свом послу имају свесрдну помоћ колега и управе школе. Кажу да стално разговарају о ученицима, где год да се професори сретну.Жале што више од годину дана немају школског полицајца који им је био од велике помоћи. А живимо у приликама какве јесу.
Овај текст је део пројекта "Вршњачко насиље доноси несрећу". Пројекат је суфинансиран са 190 000 динара из буџета Града Ваљева.
Мијо Стојкановић
.
