Рупе ових размера отвориле су се у последње две године. Њиховом настанку допринели су добрим делом и камиони предузећа "Инграп - омни", када су пре седам година тим путем возили материјал за асфалтирање пута од раскршћа према засеоку Мирковићи и даље према Докмиру.
Пут од Бранковине до задружног дома и школе у Бабиној Луци дуг је око четири километра. У оваквом стању, као на слици, налази се око километар и по пута последњег дела пута.
Садашња градска власт у свом генерално слабом билансу,најконкретније би се могла похвалити да је нешто урадила, када поброји тих око 25 километара асфалтираних путева за наша села. Рецимо: Грабовица-Забрдица-Иверак; улица или пут за Белошевац; Поћута-Брезовице, поправљен стари пут за Лелић од Пиваре...и остало по километар или нешто више кроз више села.
Када је директор некадашње Дирекције за изградњу Ваљева Зоран Трифуновић набрајао ове километре, он је поштено рекао да би у овом моменту, одмах, требало урадити још најмање 60 километара асфалта како би се до наших већих села могло доћи како треба.
Где ће поправити пут власт се руководила критеријумима да у том селу има људи и деце, да има и неке производње: малина, воћњаци, фарме крава музара или бикова и слично. Власт није морала да гледа којим месним заједницама управљају њихови људи, јер управљају у свима. Све њиве у Бабиној Луци се обрађују од стране власника или од закупаца. Становништво јесте старо, али нема празних кућа. Е сад вероватно да немају неког "виђенијег" близу надлежних за одлуку о путевима.
Ових дана млади кандидати за градоначелника Гојковић и Милановић износе врло амбициозне планове шта ће све урадити ако буду изабрани. Ту су макар два велика инвеститора, пут од Иверка до Непричаве и аутопута, дом за стара лица, обданиште, спортска хала, улице и путеви. Заиста момци у плановима и обећањима не штеде.
Објављујемо овај текст и упечатљиву фотографију да их подсети на једну малу деоницу уништеног пута пута. Просто је срамота да људи путују и то већ подуго преко оваквих рупа. То је скоро немогуће.
М. Стојкановић
.
