У обраћању након избора Лазар Гојковић је казао да је свестан да Ваљево у последњих неколико година у развоју није пратило неке друге градове у Србији. Градоначелник верује да то председник Ал. Вучић зна и да ће током наредних година Ваљеву пружити подршку да сустигне те градове.
Охрабрује да нови градоначелник зна да је Ваљево (јавни простор, јавни говор) затровано нетрпељивошћу, тешким речима и увредама и да би поштовање и друге вреднсоти које се негују у породицама требало реафирмисати и у јавном животу. Све друго што је казао нови градоначелник о Индустријској зони, Герантолошком центру, реновирању болнице, чуло се и раније.
Српска напредна странка радикално је променила градско руководство. Све су то углавном нова лица или лица која до сада нису обављала важне функције. Заменик градоначелника је економиста Немања Петровић, председница скупштине Снежана Ракић, проф. на Високој пословној школи, њен заменик је Виктор Мићић, а секретар скупштине је Бранка Росић.
Од старих истакнутих напредњачких кадрова, као одборници остали су: досадашњи градоначелник др Гвозденовић, др Добривоје Грујичић, проф. Мирољуб Ивановић, Радоица Рстић.
Заиста је тешко предвидети како ће се ствари у Ваљеву одвијати. То ће зависити колико ће нови градоначелник брзо ући у посао, како брзо и хоће ли наметнути свој ауторитет непосредном окружењу, сарадницима и старим кадровима, какве ће контакте имати са Владом Србије, колико ће му у томе помоћи "наши кадрови" у Београду, пре свих Дарко Глишић и браћа Јокић, и најважније да ли ће председник Вучић заиста своју пажњу успети да задржи на Ваљеву, као што се нада млади градоначелник.
Свако заслужује почетну потпору, па и нови градоначелник. Његова тренутна позиција због свега што смо набројали је прилично крхка и поред његове видне жеље да се докаже и вере у тим који је окупио.
Још ако му се појави опозиција изнутра, а он се буде колебао да је на време елиминише, наћи ће се у заиста незавидној ситауацији. Кажемо то јер су се у Ваљеву такве ствари већ догађале, показало се ни на чију корист а на штету Ваљева. Томислав Милановић као градоначелник и Жарко Ковач као председник тада ИО СО Ваљево, били су само неколико месеци по преузимању дужности, упорно и трајно слабљени од својих, врха Градског одбора ДС у Ваљеву. У то доба су ипак три стране компаније отвориле своје фабрике у Ваљеву, али је изгледало да се могло постићи и више да су та двојица људи могли пуном снагом, без опструисања да воде посао.
И др Јована Томића, угледног, поштеног, карактерног човека рушуили су неки његови из Нове Србије. Јер су помислили да ће четири године брзо пролетети, па им се ваља обезбеђивати. И показали су зачуђујућу нелојалност према човеку чији углед ни у сну нису могли досегнути.
Зоран Јаковљевић, други градоначелник из редова демократа, такође спада у пристојне, културне и обзирне људе. Од њега нико није стрепео ни сарадници ни противници. Његов малер је од почетка био тај што се о Ваљеву све битно тада одлучивало у неком кабинету Југословенских железница или на самој прузи у неком од елегантних вагона. Политичка снага тог човека у то доба била је толика да ни неко одлучнији и политички јачи од З. Јаковљевића, не би се усудио на пуч у оквиру странке, на промену снага.
Зашто се у овим случајевима рушио "свој" градоначелник јавно никада није објашњено. Пратећи те догађаје нисмо наслутили неку вишу идеју, бољи план развоја, залагање за више реда и праведности. Тих виших идеја и циљева није било.
Те унутрашње опструкције за носице функција знају бити теже од спољне опозиције. Опозиција у Ваљеву сада би требало да буде СПС. Та странка је у тој улози била од половине 1989. до избора у 1992. години. И била је врло темељна, активна и прецизна опозиција.
Мијо Стојкановић
.
