Жељко Трифуновић, одборник Локалног фронта и посебно Ђорђе Павловић, шеф Одборничке групе СПС смтарају да додељивање награде града Ваљева Малиши Пајковићу, пољопривреднику из Котешице, никако није споредно питање. Пајковић је оптужен за сексуалну зоупотребу малолетног лица и за трговину људима у продуженом временском трајању. Основана оптужба већ је довољна да му се награда одузме и да врати новчани део награде са све припадајућом каматом.
Пртедставници власти, по Ђ. Павловићу греше што истрајавају да се ништа посебно није догодило. Ако до суђења дође и ако Пајковић буде проглашен кривим, они ће онда видети шта ће. Они желе да говоре о својим опипљивим успесима: очекивано отварање две нове фабрике са 1200 радних места, брзе траке до аутопута, довршетак Дома за старе, реконструкција градских улица, и јуче најављено да ће Шеста основна школа бити реконструисана у два дечија обданишта.
Павловић је иритиран одбијањем да се у дневни ред заседања уврсти и тачка о измени Одлуке о додели награде узвратио да осим Улице Вука Караџића друго све чекамо, а понашање председнице скупштине, њеног заменика, председнице комисије за награде, па и самог грдаоначленика назвао политичким развратом.
Онда се умешао Драгомир Виторовић Виторовац, одборник Народне сељачке странке, на листи владајуће странке. Он је покушао у свом маниру да одбрани Пајковића. Претерао је и погрешио. Рекао је да "Пајковић на свом имању, где раде четири герерације те породице, узгаја 200 свиња и 100 бикова годишње. Да Пајковић тргује стоком, а не људима. Да је посао на имању велики и тежак, да треба за стоку само унети толику храну а камоли избацити ђубре. Да држава потпомаже велику производњу, а не криминал. Да је комисија вредновала производњу, а да није дужна да завирује у спаваћу собу Малише Пајковића. И да он, ако му је његова жена мало, може себи и да купи још једну жену. То се догађа у Београду, а и у Ваљеву". Рекао је, ваљда му се то непромишљено омакло, "да ако би и одборницима завиривали у досијеа, пола их не би било у тој сали".
То је било довољно Мили Грујичић из одборничке групе Срце Ваљева, која је врло усплахирено, тешко се изражавајући, затражила да све одборнице напусте заседање на пет минута, као и одборници који смтрају да Виторовић вређа жене.
Након петоминутне паузе Виторовичћ је наставио у истом тону. Сада је рекао да се погледа шта се догађа око наших пијаца?, да се Албанке овде доводе за супруге уз новчану надокнаду. А шта је то онда, ако није трговина људима!?
Па је Виторовић на предлог пет одборника удаљен са скупштинског заседања. А шта ћемо ако ружна стварност, о којој је он нешто натукнуо, макар делом постоји? Па прећи ћемо преко тога!? Нећемо ваљда отварати Пандорину кутију? То и иначе углавном не радимо.
Међутим, Виторовић са својим толиким исксуством у животу и у политици, са својом осведоченом виспреношћу, морао би да научи да се контролише. У смислу да не може да брани неодбрањиво. Није домаћински и није хришћански. Јер, ако би се на евентуалном суђењу показало тачним оно што се по ходницима прошапуће, Пајковић не само да је недостојхан награде Ваљева, него га ни затворска казна од минимум пет године тешко да може заобићи.
А наша власт не мора се тако тврдоглаво држати правила да никада ни по коју цену не призна да је погрешила. Независни одборник Драган Поповић мисли да треба сачекати судску одлуку, па награду одузети или се Пајковићу извинити за непријатности. Мислимо да је награду могуће и суспендовати док се суђење, ако га буде, не оконча.
Дилема из наслова треба да буде преиначена у: И асфалт и морал. Другачије не иде.
.Мијо Стојкановић
.
