Подручје њиховог посматрања и суђења је цео познати свет, са свим што на њему живи и постоји. А кад се - као што је природно - покаже да је њихов суд погрешан и казна неправедна, исто толико колико је и непоправљива, они падају у потиштеност, искрено се кају и силно љуте на себе због неправде коју су починили. Али то не траје дуго. У дубини свог кајања и ватри своје љутње, они налазе нове снаге да са новом ревношћу процењују, мере, суде, осуђују и кажњавају све што виде, прочитају, чују, начују, или само наслуте, око себе или ма где у свету.

То је circulus vitiosus ватре и мрака, то је преки суд без краја и предаха, извор многих зала и искушења.

П.С. Ово што је поодавно написао наш нобеловац могло би се данас у пуној мери односити на све оне људе који изливају свој јед и бес по интернету без размишљања и без мере. .. Штета.

.