На малом варошком тргу сео сам на клупу да се пресаберем. След мојих песимистичких  мисли, проузрокованих непристојном и неприхватљивом понудом, као противуслугом за било какву могућност мог запослења, прекинут је  наиласком црнокосе девојке у плавој хипи хаљини. Схватих да је познајем  још с факултета и из Студентског града у Београду. Сребреница је била последње место на свету на коме бих очекивао да је сретнем. Љиљана је из Ваљева.  Ту, на том малом тргу, рекла ми је несебично две важне  реченице које су одредиле мој живот за наредних неколико деценија. У радио станици у Ваљеву расписан је конкурс за пријем два новинара. 

Ово је о књизи "Зато, мајстор, што си чо`ек", чији је аутор потписник овог текста, рекао Бобан Томић, доктор књижевности. Проф. Томић је ово изговорио на промоцији књиге у Бајиној Башти. Текст пишемо, пре свега, да укажемо на  посвећеност и разумевање од стране библиотеке "Милош Требињац" и њене младе директориоце Лепосаве Леле Петковић у организацији овог догађаја. Публика се одазвала у заиста завидном броју, што такође охрабрује 

Пише: Жарко Ковач

Књига Мије Стојкановића написана је стилом који је лак за читање и за разумевање. Фабула је сведена на опис основног догађаја, без икаквих сувишних детаља. Ова техника је добра да се што више истакне суштина оног што се жели показати.  Хришћанска уверења која аутор неоспорно има, дају му оптимистизам и наду да ће се окамењена срца људи откравити и да ће се људи променити. Он верује да се једном врстом ангажоване књижевности може допринети таквопј промени

Када власт наброји све своје успехе, што је право власти, опозиција би могла између редова  да нађе разлоге за озбиљну критику.  А могла би, чак и да призна властима све те успехе, па да запита: А шта је са моралном обновом и поправљањем Србије. Мислите да то није важно? Проевропска опозиција то не чини. Њено деловање има врло сужен фокус

Године 2011, срели су се у кафани у Скеланима Даут Тихић за време рата војник у муслиманској војсци, и Дане Васић, припадник Војске Републике Српске.Речима из наслова Даут се обратио Дану (по овдашњем не Данету).

"Жив сам, како си ме онда убио", одговорио је Дане. Састали су се још неколико пута и утврдили су да Даут јесте пуцао у Дана. За секунд га је пре угледао. И био је уверен да је Дане мртав

Не примећујем када стигне јесен, ни када опада лишће. Зато примећујем и најмање нијансе у односима  међу људима, написао је Момо Капор.  Спадам у ову другу групу људи.  Не обузима ме занос пред пејзажима, тврђавама, трговима, катедралама, луксузним хотелима.Гану ме зато добри поступци људи. Поражава ме зло. Лицем сам потпуно окренут људима

Написаћу неколико текстова под овим наднасловом. Да сам ја Тешњарски Фокнер ( писац С.Р.) на питање зашто ме нема у Ваљеву, одговорио бих да сам протеран из тог града и дa је тешко  напустити  "сибирско" прогонство. Наравно да нисам протеран из Ваљева. Отишао сам својом вољом

Вахид Осминчевић се после свих хотела и градова за трајно скрасио у Бајиној Башти. Овде је 1975. године упознао и супругу Љиљану. Вахид каже да га је музика спасила од отрова у коксари или у некој од хемијских фабрика у околини Тузле, где би се запослио да није било музике.  Као капелнику  важније му је било да у оркестру има добре и одговорне  људе, па макар и не били виртуози на својим инструментима. Када је почео "белај", како Вахид назива грађански рат у БиХ, престао је да се бави музиком. "Да сам могао да спречим несрећу и укинем неправду, учинио бих то. Али нисам могао"    

Синоћ, на путу за библиотеку, прошао сам кроз порту Цркве Покрова Пресвете Богородице. Код главне капије сустигао сам двоје дечице, њихову мајку и претпостављам баку.Када сам се окренуо према цркви да се прекрстим, девојчица је, желећи да скрене пажњу на себе, два пута кратко додирнула моју руку. "Смири се, Марија, не досађуј човеку," казала је њена мајка

У периоду од 1989. до 1991. године у Ваљеву су се чули снажни критички гласови о стању у Србији и тадашњој Југославији. У порти Цркве говорили су с националних позиција Вук Драшковић, Веселин Ђуретић, Данко Поповић, Милан Комненић, Енрико Јосиф, Ђорђије Вуковић... Опозиционе странке оснивале су своје одборе најпре у Ваљеву. У Двориште су долазили најбољи писци. Врење идеја и политика могло се опипати руком. Тражио се нови пут за државу и народ.Потписник овог текста сматрао је да Радио Ваљево треба, колико је  нашој моћи, да да медијски одговор на то. Сматрао се довољно зрелим и дораслим за то