Odštampajte ovu stranicu
петак, 03 април 2020 10:50

Препород у "Земљи живих"

Napisano

 

"Када сам после годину дана у Заједници "Земља живих" у Брајковцу, отишао кући на "прво виђење", моји нису могли да поверују колико сам се променио, колико имам смирености и стрпљења", каже Божо Вукомановић, млади старешина заједнице. Божо има 22 године, био је зависник од кокаина четири године.

 

Док се цео свет бори против опасности од корона вируса, двадесетак младића у центру "Земља живих" у Брајковцу код Лазаревца, боре се против пошасти зависности од наркотика. На нашем порталу налази се разговор са изузетним свештеником Александром Новаковићем, управником и духовником центра. Пун програм опоравка траје 24 месеца, заснива се на недоступности наркотика, раду на припремању хране, одржавању реда у кући, старању о домаћим животињама и виноградиама. Важан, ако не и најважнији део програма су молитве, упознавање и прихватање порука Јеванђеља.

 

Око центра нема ограде нити чувара. За ред и поредак довољан је ауторитет свештеника Александра и његовог помоћника, младог Боже Вукомановића. Божо (на фотографији лево), као и неколико дугих штићеника "Земље живих" говорили су нам сасвим отворено о свом животу зависника и колике наде полажу у заједницу "Земља живих".

 

Божо, шта је све твој посао у заједници?

 

Тренутно сам старешина у заједници. То значи да испратим сву браћу,да случајно неко нешто не унесе, одређујем шта ко треба да ради, да у кући буде поредак, да онога који се стара о животињама преконтролишем и упутим како треба да ради, Поредак у кући значи да млађи са стажом у заједници поштују оне са дужим стажом, да нико никог не малтретира нити кињи. Нема ту физичког малтретирања, али дешавају се покушаји да неког психички киње. То сасецамо у корену.

 

Од када си овде?

 

Овде сам годину дана. Пре тога сам био четири месеца у кућама на Ченеју и Вилову.Пре тога сам био четири године зависник од кокаина.Знао сам да сам зависник, али нисам хтео да одустанем. Моји када су схватили одлучно су то пресекли. Нису окренули главу на другу страну као што с е то дешава. Ујак је дошао са мном у заједницу, шест дана је провео са мном, са нама је спавао и јео. Два месеца сам заједницу доживљавао као затвор. Али сам се привикавао из дана у дан.

Сам програм вас тера да схватите шта је реални живот. Да ако желите нешто да имате морате то и произвести. Ми овде производимо скоро сву храну која нам је потребна. Имамо 14 оваца и девет јагањаца, седам коза и 12 јарића, две крмаче са по седам прасића, имамо краву, четири вепра, три стакленика и три винограда. Леп је осећај када навече легнеш а знаш шта си све урадио.

Ми и не знамо колико се мењамо. То боље виде други. Ја сам недавно био месец дана код куће, ја сам из Косовске Митровице, и моји нису могли да се начуде колико сам се променио, колико сам смирен и имам стрпљења за њих.

 

Ја сам констатовао да момци добро изгледају имајући на уму какав су живот водили пре доласка у заједницу.

 

Одговорили су вам да их нисте видели како су изгледали када су дошли овде. Многи од њих нису могли да стоје на ногама, а камоли да се крећу и да нешто раде. Сада смо сви у доброј форми, можемо да обављамо послове, што нам даје наду у трајно излечење.

 

Како си се сналазио за новац?

 

Моји су прилично имућни. Давали су ми новац, мислећи младост, девојке и изласци. Када су схватили пресекли су то. Ја сам четири године био зависник од кокаина.

 

Да ли си имао сукоба са законом?

 

Имао сам. Године 2018. био сам месец дана у Приштини у притвору. Оптужен сам за незакониту трговину наркотицима, поседовање лабораторије, организовани криминал. После месец дана пустили су ме у кућни притвор. Више пута сам привођен, али нисам осуђиван.

 

Имам 22. године. Завршио сам Техничку школу и прву годину финансијског менаџмента. Школа ми је увек добро ишла. Имам и млађу сестру која је одличан студент фармације, оца и мајку.

 

 

 

  ВАЊА МЛАДЕНОВИЋ: НЕ ЖЕЛИМ ДА МИ СИН ДОЛАЗИ У ЗАТВОР ИЛИ НА ГРОБЉЕ

 

Имам 34 године. Из околине сам Београда. У проблему са опијатима сам око 20 година. Са 14 година сам се први пут лечио. Било је ту у Драјзеровој у Београду. Лечили су ме блокаторима и анфатеминима, али није помогло. Пре 10 година био сам у овом центру. Нисам искрено дошао. Само сам хтео да родитељима замажем очи. Отишао сам после годину дана без благослова. И поновио сам кривична дела која сам чинио и пре доласка у заједницу. Осуђен сам на пет година робије. Чека ме још затвора.

 

Ми, наркомани, смо обележени у друштву. Тешко долазимо до посла. Где год покушаш да се запослиш траже ти уверење да ниси осуђиван. Шта ми радимо? Покрадемо све што се може пократси у својој кући па кренемо даље. Избаце нас после неког времена из куће. Да преживиш и набавиш дрогу мораш да крадеш. Ухвате те, осуде и идеш у затвор.

 

Ја сам сада чврсто решио да се излечим.Овде сам нешто мање од годину дана. Имам сина од 13 година и породицу која је функционална. Син одраста, постаје свестан, нећу да се од другова крије на улици и да се стиди ко му је отац. Ако му нисам био отац 13 година хоћу то убудуће да будем.Нећу да дозволим да ми син долази у затвор или на гробље.

 

Петорица мени битних другова, са којима сам одрастао умрли су: да ли од превелике дозе, да ли од прљаве дроге није битно.

 

 

Мијо Стојкановић

 

 

.

Pročitano 1346 puta Poslednji put izmenjeno петак, 03 април 2020 15:38
Valjevska iskra

Najnovije od Valjevska iskra