У Берлин смо допутовали возом из Франкфурта на Мајни, изненађени брзином воза и краткоћом времена за које смо превалили ту приличну раздаљину. Већ у путничком купеу, знатно комотнијем него у нашим возовима, сусрели смо се с духом Берлина и Немачке, у лику нашег сапутника, студента из Берлина са којим смо ступили у разговор. Огромна већина младих Немаца, без обзира на формално образовање, поред матерњег говори и енглески, а неретко и још неки светски језик. Ако језичка баријера постоји, а желите да се изборите за место под сунцем туђег неба, копате и рукама и ногама да баријеру што пре савладате.
Путовали смо током ноћи и у једном периоду сви смо утонули у сан. Из спавања ме пренуо звук удара лимене конзерве о под купеа. Пробудио сам младог Немца и показао му конзерву која је још испуштала пенушаво пиво. Одмах је скочио на ноге извињавајући се због ове непријатности, потом је за тили час истрчао из купеа и вратио се с ролнама тоалет папира. Опет се извињавајући брзо је све довео у ред. Потом је у више наврата отварао прозор да би мирис пива био одстрањен и даље се извињавајући што ремети наше путовање. Просто нам је било жао тог младог човека који се толико узнемирио око такве, за нас Србе, ситнице, у виду просутог пива. Али и задивили смо се његовој уљудности и култури.
Берлин нас је дочекао изузетно пријатном климом која траје, касније ћемо се и сами уверити, током читаве године. Лета су умерена, температура ретко прелази 28 степени Целзијуса, а зиме су тек мало испод нуле.
Прво што вам западне за око су гранитне коцке којима је поплочан добар део града. Берлинска калдрма је јединствена у целој Немачкој и на њу су становници изузетно поносни. Уз то град обилује дрвећем и водом, испресецан је бројним каналима, рекама и језерима, тако да поједини стари делови града на обалама језера, подсећају на најуређеније немачке бање.
Берлин је град у коме се много ради, рад и ред су непромењиве категорије. На њима се заснива величина ове престонице, али и целокуоног немачког народа. Реке људи се сливају у метро сваког јутра и остају на свом послу до вечери. У часовима када вам не иде све потаман, тај беспрекорни поредак ван улива снагу и сигурност да ћете и сами успети под небом Берлина.
Љубомир Марковић
.
