"После 12 година пљачкашке приватизације тешко је да држава буде социјално праведна. То није могуће. Али ка томе морамо тежити. Не говорим само о социјалној правди, већ о свему оном што једно друштво чини праведним, почев од тога да вам фали рампа за особе са инвалидитетом, па до могућности школовања и адекватног лечења за све. То је циљ који нажалост није тако близу".

Њихово садашње добро деловање може бити поремећено како непотребним уплитањем у утврђене концепте, тако и добрим намерама које би установама културе значајно умањиле  финансијска средства.

Нас, дијаспору, (никада не бих помислио да ће се та одредница односити на најблискије биће) занима шта се догађа у Србији и у Ваљеву, а не у Америци. Следећи ту истанчану емоцију, а при том оштру као ласерски зрак, пишем текст за велики свет о једном кварту, Насељу Миливоје Бјелица у Ваљеву. Пишем да се текст може изнова прочитавати, а не да речи однесе етар.

Био је то данас веома леп и узвишен догађај у Бранковини. Толики људи су до сада говорили о Десанки Максимовић, али нико тако људски топло, реално и с дубоким смислом, као Милан Ненадић, 24. добитник Десанкине награде. Ненадић је богомдани песник, еруптивне, силовите и дивље поезије, рекао је председник жирија проф. др Бошко Сувајџић.