Толико је знаменитих људи неправедно прекрио заборав, а дали су важан допринос српској култури и науци или су били велики добротвори и хуманисти. Зашто онда не би био заборављен Десимир Вукосављевић из Брезовица који је својевремено "само" променио комплетан кров на манастиру Грачаници и подигао са својим људима правцати Дом културе у свом селу.
Objavljeno u
Подсећање
Ово би требало да буде нежан и благонаклон текст. И текст жала о тако ретким особинама међу људима као што су скромност, обзирност, поштовање, солидарност, које је однео вихор грађанског рата. Моје родно село, Црвица у Републици Српској, које се одликовало свим тим особинама још се није опоравило од ратног разорног дејства на нарави људи. Сада тамо међу људима, нажалост, претежу скученост, грубост и подозрење. Наравно текст је намењен посвећенима и онима којих се непосредно тиче.
Objavljeno u
Подсећање
Ограђујем се унапред. Овај текст је важан само његовом аутору и евентуално још неком ко налети на наш портал, а дели сећање на време и простор о којима се у тексту говори. Историја има свој хук, ми смо мање од трептаја ока у њој, али судбина народа, градова, села и појединачних људи је у том трептају.
Objavljeno u
Подсећање
Сада, када се полако ослобађамо пресије од корона вируса, неке потиснуте теме подсећају нас на своје жилаво и погубно трајање. Наркоманија и коцкање, на пример. У Брајковцу код Лазаревца, Центар "Земља живих", већ 12 година пружа уточиште и лечење за око 20 младих људи. Ми смо раније на нашем порталу објавили разговоре са свештеником Александром Новаковићем, старешином центра, и са двојицом штићеника. Данас објављујемо потресне и тешке исповести још тројице младића и тиме, за сада, затварамо ту тему.
Objavljeno u
Подсећање
"Када сам после годину дана у Заједници "Земља живих" у Брајковцу, отишао кући на "прво виђење", моји нису могли да поверују колико сам се променио, колико имам смирености и стрпљења", каже Божо Вукомановић, млади старешина заједнице. Божо има 22 године, био је зависник од кокаина четири године.
Objavljeno u
Подсећање
Било је то 1987. године, за време моје прве године у Ваљеву. Једне топле нуспешне мајске вечери управо ми је тако требало да разговарам: О животу и о смрти. Тако сам се осећао.
Objavljeno u
Подсећање
Било је време када је државна власт одвикавала људе од доброте и милосрђа. То одвикавање је било тако успешно да лоше последице, после толико времена, осећамо и ми данас.
Objavljeno u
Подсећање
Опширније...
Један од угледних професора београдског Економског факултета казао је недавно да су нам данас насушно потребни поштени и културни послодавци. Зашто их немамо, како да их стекнемо?
Objavljeno u
Подсећање
Ових дана смо се неким другим послом сусрели са ваљевским свештеником Милинком Јовићем. Протојерј-ставрофор Милинко у Ваљеву предводи Хришћанску православну заједницу. Заједница је на разне начине прошле године помогла око хиљаду сиромашних људи и школске деце. Стање ствари је такво да се у томе не може и не сме стати. Припремљена је већ помоћ за децу којој је она неопходна.
Objavljeno u
Подсећање
Неколико месеци пред смрт премијер Зоран Ђинђић спремао се на коначни обрачун са мафијашко-разбојничком хидром. Они су га претекли и убили га. Да је Зоран Ђинђић остао жив политика у Србији била би сигурно мање потуљена, себична и примитивно груба. Он сам био је потпуно другачији. Што као премијер, што као опозиционар З. Ђинђић је често посећивао Ваљево.
Objavljeno u
Подсећање
Реч уредника
