Докторе Томићу, прошло је неколико година од како нисте градоначелник. Да ли сте се за то време одморили од власти?

Од неких ствари сам се одморио, а од неких нисам. Неки су подстицали мој немир и незадовољство. Изненађен сам поступцима одређених људи после мог одласка с власти. Веома ми је криво због кривичних пријава које су поднете још за време мог манадата. И сада још увек траје процес на суду.

Одморио сам се од од нервозе због ефермерних ствари које су ме раније секирале. Сада могу да водим свој живот и да приватно имам ставове о свему.

О каквом судском процесу је реч, с ким имете спор?

Године 2007. код мене, као председника општине, стигао је републички буџетски инспектор да обави инспекцију по захтеву председника Општинског одбора ДС Милована Миће Марковића, због давања посла предузећу ''Протент'' из Обреновца на изградњи наше топлане. У захтеву буџетском инспектору стајало је да нисам поштовао Закон о јавним набавкама. Тешко је било добити новац, четири милиона еура од Европског фонда за реконструкцију и милион еура од чешке владе. Није било пуно времена. Ја сам онда направио комисију састављену од инжењера, правника и економиста.

Када се у томе дошло до одређеног нивоа из ''Протента'' су нам послали уговор, јер су они били републичко јавно предузеће које је радило на топлификацији по Србији.

Ми смо се консултовали да ли то може да се потпише. Испало је на основу њиховог оснивачког акта да не морамо да расписујемо тендер, већ да можемо директно да их ангажујемо.

Ми смо тако и урадили и они су топлану завршили до 14. октобра те године. Дакле, најбрже што се могло. Топлана је урађена по европским стандардима.

Све је било у реду, кад одједном, ето буџетске инспекције. Ми смо у међувремену послали један допис Министарству за економију и развој где смо тражили одговор да ли можемо да потпишемо тај уговор. Допис смо послали у јуну, а одговор смо добили тек крајем августа.

Када се човеку догађају непријатности он мора помало да постане параноик. Захтев буџетској инспекцији послао је председник Општинског одбора ДС Слободан Илић, такође члан ДС, био је државни секретар у Министарству за економију и развој. Мене то наводи на помисао да је та акција била синхронизована.

Судија за прекршаје казнио ме је са 10.000 динара. Ја се нисам жалио, јер не волим да идем по судовима, суд је немила кућа. Али требало је да се жалим, јер је овако испало да признајем кривицу.

Ја сам на суду рекао да сам озбиљан човек, да се осећам одговорним, али не и кривим. Ту одлуку нисам донео сам, нити сам ја диктатор па да стручној комисији наложим какву одлуку да донесе.

Тако да 30. јуна чекам суђење, па сам морао да ангажујем двојицу адвоката.

Шта сматрате значајним резултатима Вашег периода управљања општином Ваљево?

Увек је непријатно говорити шта сте добро урадили. Што рекао Максим Горки не слушај човека када говори лепо о себи. Сигурно лаже. Грађани знају да је за нашег мандата довршено "Горење", да смо довели до продаје или закупа на 99 година и другог дела плаца за изградњу још једне фабрике "Горења", да смо регулисали коначно Јаз, увели ''Беовоз'' с јефтиним картама за студенте. Вероватно се заборавило да се у време власти НС догодило клизиште. Ми смо изградили 19 нови кућа и купили пет станова за угрожене породице. На то је потрошен заиста велики новац.

Ми смо сматрали да вреди развијати верски туризам. Имамо Лелић, Ћелије, Пустињу, свеце владику Николаја и оца Јустина. Клизиште је оштетило стари пут до Лелића, па је шест села било одсечено од града. Морало се брзо радити. Урадили смо пут до Лелића, помогли изградњу цркве владике Николаја. Помогли смо и изградњу новог храма у Ваљеву.

Замислите нови храм у који долазе хиљаде верника, а јаз је у то време био обична клоака. Зацевили смо јаз и направили улицу да се нормално може долазити у цркву.

У наше време сеоски путеви били су ужасни, а сада су такође лоши. Ми смо насипали те путеве, да људи могу да приђу својим кућама. Због тога су нас назвали шодер странком. Али људима треба помоћи колико се може.

Све у свему за време мог мандата у општину Ваљево стигло је око 13 милиона евра субвенција и донација.

Шта нисте успели да урадите, а било је планирано?

Нисмо успали да направимо балон на базенима у Петници. Неко је ту правио озбиљну опструкцију. Ето и после три године од нашег одласка с власти нема крова над базенима. Ако омладини нисмо дали запослење и бесплатно школовање, нека се баве пливањем које исправља многе физичке аномалије.

Имали смо планове и за касарну Кадињача и за Дом војске. Војска се не понаша према Ваљеву коректно. Заузела је и наш легат у Пожаревцу и нити нам ове зграде враћа нити их одржава.

Човек да помисли каква нам је војска када се овако понаша према изузетно лепим зградама којима газдује.

Призајем није ми пријатно када ме познаници сусрећу и кажу нисте урадили ово или оно, а требало је. Не може се све урадити. Толико тога у овој земљи и у Ваљеву треба да се уради.

Да ли сте били изненађени оштрином критика која се сручила на Вас само пола године пошто сте преузели власт?

Искрено, био сам изненађен. Прво сам био изненађен убедљивом победом од 82 процента на изборе изашлих грађана. То је била најубедљивија победа у Србији.

После сам био зачуђен ружном реакцијом неких појединаца и политичких странака. Појавила се љубомора и злоба. Злоба је једна тешка појава код људи. Нова Србија је имала извршну власт, имали смо председника скупштине и то је изазивало завист. Неке странке нису хтеле ни да уђу у скупштину. За ДС ме није чудило, али сам се чудио за ДСС с којим смо на републичком нивоу били заједно у власти. Али они су, већ, тада имали својих унутрашњих проблема.

После није било кворума за седнице скупштине и тако смо ми доспели на неславну листу градова у које је морала бити уведена принудна управа.

Људи, којима су пуна уста Ваљева, нису хтели да седну у скупштинске клупе.

Било је свега. Војилав Андрић, који је учествовао на изборима за председника општине, после непуна два месеца тражио је моју оставку ''јер нисам ништа учинио за Ваљево''. За непуна два месеца не можеш честито да видиш шта ти је чинити, а већ ''није учинио ништа за Ваљево''.

Да ли је било уцењивања од одборника како би присуствовали седницама скупштине?

И те како. Тражили су од мене да сменим директора топлане Драгана Деспотовића. Међутим, Деспотовић и покојни Цоца водили су топлану као своју кућу. Мени је дошао човек и каже : ''Хајде Чича да ти нама даш то директорско место, а ми ћемо долазити на седнице''. Нисам могао да експериментишем с тако важним местом, да прихватим за директора човека у чији рад нисам имао увид.

Да ли је неко тражио новац за учешће на седницама?

То је било да те бог сачува. Било је да човек просто не може да поверује, да има таквих људи. Када би се то некако могло предочити грађанима да виде, тим људима не само да не би било места у политици, него им не би било места ни у Ваљеву.

Због тога сам помишљао да би и за мене и породицу најбоље било да сам остао у Немачкој. Али вукло ме да се вратим у своју земљу и у свој град, да бих касније учествовао у промени система.

Да ли бисте данас нешто променили у односу према људима? Да ли бисте своја права стриктније користили?

Заборавља се да ја нисам могао против скупштине. И данас неки људи не говоре са мном мислећи да сам их ја сменио са директорског места у Петници или у Дому културе.

НС су неки од најистакнутијих чланова напустили после изборног неуспеха. Хоће ли се странка консолидовати да би могла очекивати помак на следећим изборима?

За нас су претходни ибори били неуспех. Спали смо са 9 на три одборничка места. У политици морате бити спремни на пораз и разочарење. Пред изборе 2004. мене су суграђани који живе око јаза молили да им помогнем да се реше несносног смрада. И као што сам рекао ми смо то урадили. На изборима 2008. године моја странка је добила у том делу града само 10 гласова. Странке које нису урадиле ништа добиле су отприлике по 50 гласова.

Ови који су отишли, ја се на њих не љутим, ваљда имају разлоге што су после неуспеха отишли. Приступио нам је Предраг Вулетић који зна шта је привреда. Имамо најаве да ће доћи још неки, међу њима и млади паметни, даровити и поштени људи.

                                                                                                                                                                                  Разговарао М. Стојкановић

Објављено у новинама "Ваљевска искра", 28. јула 2011. год.

.