У периоду од 1989. до 1991. године у Ваљеву су се чули снажни критички гласови о стању у Србији и тадашњој Југославији. У порти Цркве говорили су с националних позиција Вук Драшковић, Веселин Ђуретић, Данко Поповић, Милан Комненић, Енрико Јосиф, Ђорђије Вуковић... Опозиционе странке оснивале су своје одборе најпре у Ваљеву. У Двориште су долазили најбољи писци. Врење идеја и политика могло се опипати руком. Тражио се нови пут за државу и народ.Потписник овог текста сматрао је да Радио Ваљево треба, колико је  нашој моћи, да да медијски одговор на то. Сматрао се довољно зрелим и дораслим за то

Техника Радио Ваљева омогућила нам је да у програм истовремено укључимо два или три саговорника, да разговарамо са њима и да они разговарају међусобно. Могли смо преносити било који догађај у трајању и по три дана, а да тон буде као да радимо у студијским условима. Овде, ипак, хоћемо да укажемо на важан допринос наше технике успешном функционисању Радија и стварању његовог угледа

Чињеница је да је Радио Ваљево званично с радом отпочео у новембру 1967. године. Међутим његов истински почетак догодио се четири године касније, када се из Радио Сарајево у Ваљево вратила Љиљана Кецојевић. Јер, Љиљана је са собом донела широко образовање, висок ниво личне културе и, што је посебно важно, велику жељу за личним успехом, баш у послу радио новинарства