Управо овако је једна сјајна млада интелектуалка из Ваљева Јелена М. вербализовала свој бунт према бављењу ликом и делом разних маргиналаца који, уместо предмета стручних проучавања, постадоше „интернет и телевизијске сензације“, „аутентични ликови“ и ко зна шта све не... Сетих се тако Јелене пре неколико дана, у покушају да не знам ко су Душко, Немеш, Маријана, Сораја и остали „станари херметичног дома“, односно актери једног од најпраћенијих субкултурних продуката западног дела „старог континента“. Рекоху покушају да не знам, јер готово да је то немогуће. Ако промените канал са „ружичасте станице“, наћи ћете их у штампи, таблоидној или дневној. Светски магови индустрије забаве одавно су закључили да је за звезде модерног шоу бизниса, од уметничког талента, важнија потреба за шокирањем, или пак дефрустрирајуће дејство на шире народне масе. Јер, има се утисак, просечан човек потрошачког друштва изнурен је егзистенцијалним проблемима и вапи за забавом која не изискује умне напоре (српски речено„леба и игара“). Недодирљиве и беспрекорне познате личности све више су прошлост, будући да потребу за дивљењем потискује потреба за поистовећивањем са лицима „малих екрана“, а неретко и сажаљевањем над њиховим судбинама. Управо на ту карту играо је извесни Душко, земљорадник с југа Србије. Тако, вели овај средовечни рмпалија, веровао је да ће народу бити жао њега, јер је сиромашан, те ће гласати за њега не би ли освојио 100 хиљада евра!? Аман, човече! Здрав, прав, што би наш народ рек'оволу реп да ишчупа, а тражи сажаљење!? И то у шоу програму под слоганом „'леба без мотике“?! Да се прекрстиш и левом и десном. Међутим, мора се признати, с правом се Душко разочарао. Јер, у том егзибиционистичковоајерском вртлогу, сажаљење се опет испоставило као победничка референца. Наиме, у овогодишњем серијалу “Великог брата“, победу и нешто преко 100 хиљада евра однела је извесна Маријана из Шибеника. Ако је веровати новинским хроничарима популарног телевизијског експеримента, домаћица и мајка малолетног детета из „лијепе њихове“ није показала никакав таленат, нити пак врлину вредну пажње. Остаће упамћена по „јорганским несташлуцима“ са деценију млађим музичарем из Пожаревца, као и сузама у нападу гриже савести, услед „срамоћења сопствене обитељи“. Наравно, баханалије су пратили бројни написи час о њеном разводу, час о свингерским склоностима које дели са супругом морепловцем, употпуњени афективним одрицањима родитеља и сл. Међутим, веле помни пратиоци шоуа, огроман чек Маријана је „заслужила“ јер је непосредно уочи финалне вечери доживела одбацивање од млађаног љубавника, који јој је до јуче обећавао заједнички живот. И тако се за трен ока, од прељубнице, несавесне мајке и бесрамне кћери, плавокоса Шибенчанка претворила у жртву, одбачену и издану жену, коју су милиони гледалаца пожелели да заштите и прославе, немилице трошећи кредит на скупе смс поруке. И успели су! Честитати или непитање је сад! Ако се присетимо више пута виђених израза лица над „добар је, мученик“, „јадан, нема 'леба да једе“ и сличних констатација, рекло би се да је дијапазон српског, боље рећибалканског (шоу је пратио цео регион), сажаљења проширен за досад невиђену „судбину“. Мислим, шта рећи о најновијем случају? „Јадна, оставио је на цедилу, и то пред камерама“, „срам га било, није џентлменски“, „како ће сад кући сама, после свега?... Ако у случају оваквих „романси“ има уопште места сраму, манирима и одговорности према породичним односима. Међутим, не могу, а да се не запитам: зар је могуће да у Србији где „званично“ гладује 100 хиљада, вазда фали новца за рад народних кухиња, где бројне сеоске школе имају пољске тоалете, а домови здравља функционишу захваљујући сналажљивости особља, стари и болесни умиру од хладноће, речјуземљи свакаквих „егзистенцијалних страхота“ има толико корисника мобилне телефоније, који не хају за рачуне и допуне, како би изразили подршку својој фавориткињи? И то у представи која самим концептом вређа људске умне и емотивне ресурсе?! Рекох, нећу арбитрирати над избором, али чини се да би се, пре прослеђивања смс гласа риалити учесницима, ваљало запитати где би тај глас донео већу радост и победу. А „адреса“ је, нажалост, много„Храна за све“ Б92, „Помоћ народу Јапана“, „Краљево није само“...

Јадранка Јанковић