Нешто је ипак ваљало
У једнопаертијском социјализму прогањани су озбиљнији политички противници. Нисте могли радити против власти. У друштвеним предузећима, наводно је мотивација за рад била слаба. Држава се распала у крви. Све горе од горег. Нешто је у том времену, ипак било добро и могло би се преузети и данас.
И у другој половини осамдесетих година прошлог века, ако би се рецимо у Пољопривредној школи у Ваљеву појавио професор физике убедљив и сугестиван, па ученици преко ноћи почну да воле и знају тај предмет, неко би то приметио. Уследиле би консултације с ким треба и професор би прешао у Гимназију као престижнију и захтевнију школу.
Нешто пре тога невероватно образован, писмен и елоквентан радник на бензинској пумпи у Ћелијама, доведен је у лист "Напред" да постане цењен новинар и данас још цењенији писац. Драматург на послу васпитача у затвору, именован је за секретара Културно просветне заједнице да би током неколико деценија давао препознатљив и изузетан печат бројним културним догађајима у Ваљеву.
Пре двадесет и коју годину причало се навелико о младом кардиологу у болници. Он је данас шеф ангиосале у Општој болници, без мрље на каријери. Добар правник могао је почети у малом, скрајнутом убском предузећу. Али када би константно показивао стручност, посвећеност и одговорност, могао је поуздано рачунати да у том малом предузећу неће остати.
Када су се у Радио Ваљеву сасатавила три још увек млада и талентована новинара, њихов рад је пратила редакција, али се о њима распитивало и у гимназији, библиотеци и у општини. Пратило се како напредују. Могло би се по сећању наводити још познатих примера То је стварало одређену сигурност код људи да ће им се труд и озбиљност исплатити.
За време предуге транзиције која још траје и суровог капитализма који је на делу, то се изгубило. Данас власници предузећа одмах гледају да младог човека потцене и ставом и платом. Хоће само потчињеног, не и сигурног и својих вредности свесног радника. Они знају да је тржиште сужено, да је понуда солидних радних места мала. И политичке странке све гледају кроз припаднст и послушност. Остали квалитети ако некад стигну на ред. На кога се човек може наслонити? Власт не може бити незаинтересована спрам оног што се људима лоше догађа и у приватним предузећима. Она је дужна да се руководи најбољим вредностима. Овако речено делује као опште место, али је тако.
Зашто Ваљево не би било пример да се промени садашња, по ткиво заједнице корозивна пракса. Време на које се можемо угледати није било тако далеко.
Мијо Стојкановић
.
About the Author
Ostavi komentar
Реч уредника
