Професорке којима је стало
И сам министар Младен Шарчевић је недавно рекао да се мора променити начин рада, да бубање и репродукција меморисаног градива треба да постану прошлост. Тешко је очекивати да терет реформи изнесу слабо плаћени наставници. До краја јуна биће усвојене измене закона о платама које ће плате наставника довести у раван са свим другим корисницима буџета, казао је министар.
У последња два месеца крећем се чак кроз три ваљевске школе, плус издвојено одељење Економске школе у Осечини. По природи посла сарађујем са разредним старешинама. Уколико, министар заиста буде желео да поправи прилике у школству, заједно са директорима имао би се на кога ослонити. Моје искуство указује да у све три школе постоји по једна професорка чији однос према повереним ђацима - импресионира. Оне су посвећене послу, благонаклоне, чак брижне према повереној деци, потпуно заинтересоване за понашање и успех сваког ученика. Њихова имена су: Тамара Милосављевић, Музичка школа; Љиљана Спасић, Економска и Гордана Алексић, Медицинска школа. Они који на осетљив и добронамеран начин посматрају ствари око себе морали би бити охрабрени деловањем ове три професорке. Сваки проблем који би се појавио у њиховом разреду оне су истрајно и до краја разрешавале. То је моје искуство стечено на основу релативно кратког боравка у школству. Сигурно је да поменуте три колегинице нису једине с таквом посвећеношћу послу и повереним ученицима.
Ето, има људи ( жена у овом случају) који не посустану. Ако су плате мале, ако је демотивисаност нешто као опште место, ако ђаци понекад помисле да постоји механизам који ће им обезбедити високе оцене трудили се они или не, били пристојни на часу или не, знали или не знали; њих то не омета да раде на највишем професионалном и етичком нивоу Ваљда скромни потписник овог текста није једини који је то запазио.
Мијо Стојкановић
.
About the Author
Ostavi komentar
Реч уредника
