И добро је да су пси били тако лењи, поспани и незаинтересовани за људе. Јер на том пешачком прелазу често прелазе ђаци. Људи су били знатижељнији спрам паса, али их нису дирали.

Човек се запита гледајући те псе (којима ту није место, већ код власника који су их се одрекли, или у азилу за псе)можемо ли ми, људи, стећи такву спокојност, макар у већем делу дана. Осмотрио сам лица људи на семафору; била су другачија, напрегнутија.

Онда се сетих: "Зашто бринете о одећи и храни? Зар Отац Мој брине о птицама у гори и љиљанима у пољу, а да неће бринути о деци Својој", говорио је Господ Христос. Амин. Нека тако буде.

М. Стојкановић

.