Мирослав Гутовић, стручни сарадник рудника "Велики мајдан", упутио нас је на техничког директора Геолошког завода Србије Предрага Мијатовића ради прецизнијих података. Господин Мијатовић био је врло љубазан, али мање одређен од Мирослава Гутовића. Он нам је рекао да је Геолошки завод  на том подручју вршио истраживања боксита од 1978. до 1989. Констовано је 26 места где има боксита или бокситично глиновитог материјала. Али да налазишта нису дефинисана у смислу простирања и количине бокситне руде, па и на колико се тона налазишта процењују.

Налазишта боксита налазе се на подручју села: Поћута, Брезовица, Сушица и Стубо. Господин Мијатовић послао нам је и извештај о том истраживању у коме се прецизира да су од тих 26 места, на коме је констатован боксит, највише истражена места, а то су и највећа налазишта: заселак Петровићи(на десној страни пута од Поћуте ка Брезовицама), Бакића брдо, Марино брдо и Јасике. Остала налазишта по том извештају нису економски исплатива. Квалитет боксита је променљив, али у целини је добар.

Закључак овог извештаја гласи да је поменуто истраживање показало да се на овим теренима могу очекивати економски значајна лежишта црвеног боксита.

Зашто истраживања боксиита на овом подручју нису настављена када се већ констатује да се могу очекивати економски значајна лежишта? Зато што се  држава повукла из истраживања рудног богатства. То је сада препуштено приватним компанијама и рудницима да из свог економског интереса предузимају таква истраживања. Рудник олова, цинка и бакра "Велики мајдан" заинтересован је само за обојене метале. Своја истраживања налазишта бакра наставиће у околини Косјерића.

Питали смо поменуте стручњаке да ли би отварање рудника  штетило акумулационом језеру? Одговорено нам је да руда боксита нема штетних материја, да ако би се боксит експлоатисао јамски, окнима, онда никакве штете по брану и акумулацију стопостотно не би било.

М. Стојкановић

.