У последњих десетак дана два пута сам слушао писца Зорана Живковића на програму Радио Београда. Зоран Живковић је најпревођенији живи српски писац. Угледни амерички издавач објављује му сабрана дела у 33 тома. Утицајни Вашингтон пост посветио  је нашем писцу целу страницу. Писац каже да је замолио уредника једних наших новина да о томе забележи макар цртицу. Уредник је некако пристао

Ваљевски ватерполисти  након само пет година постојања такмиче се у Првој лиги Србије. Тим поводом је градоначелник др Слободан Гвозденовић, јуче примио руководство ВСС и ВК Ваљево

Побуне се у друштву догађају зато што су најбољи људи у најгорем социјалном положају. Не хотећи да то прихвате као трајну судбину они дижу побуну. Тако је учинио и Достојевски. Да ли то да најбољи имају најгори социјални положај припада само далекој прошлости?

Патке су безазлено пливале по утишаној Обници. Есцајг је звучно звецкао на сунчаном и хладном дану. Конобар, фини познаник, констатује да нас одавно није било. У доласку преко Пећине, кажем сапутнику да би сви често требало да долазимо овде да средимо осећања и мисли, да знамо шта мислимо и осећамо. 

Ово је право време за фотографе Ваљева. Град се убрзано мења, из дана у дан. Нестају старе породичне куће и на њиховим местима ничу стамбено-пословне зграде. Ко купује све те новоизграђене станове?

Лагано ходање корак по корак. Зимско драгоцено сунце на лицу. Неусиљен разговор. Асфалтирана стаза са светиљкама поред стадиона. Нове печурке с клупама поред реке и табле које описују Градац. Кафа напољу, поред саме воде, у "Ривер бару". Милош је још мршавији него што је био летос. Љубазан је као и увек.

Аутор фотографије говори занимљиво о једној другој, већој реци поред које је живео. Гласно се присећа јаког зимског ветра који дува коритом реке, чамца привезаног за сајлу ( и себе у том чамцу) како одолева ветру и снажној води, јата дивљих патки које се спуштају на површину воде. Изгледало је у његовом детињству да се свет завршава на левој обали те брзе и велике реке. Кажем му да ствара лепе слике, да имам осећај као да сам била са њим, на обали те реке, у зиму.

Онда на моје изненађење каже да не бринем, да ће сада све бити добро. Сада када је заиста ту. Кажем да нисам приметила да је био одсутан. "Био сам одсутан", вели мој супруг. "Тешке мисли су ме биле одвеле далеко  и не само данас.  Добро је, прошло је и ту сам".

Како је могуће да нисам приметила толику промену? бринем у себи. Супруга питам да ли може да ми каже о чему се ради, шта се догодило?

"Наравно да ћу ти рећи, али сада ми само треба мало спокоја и топлине. Човек прође понекад кроз таква стања. Било је то бреме сумње у исправност неких одлука и о последицама које ће донети. Нисам био сигуран, бринуо сам се. Сада те поново заиста видим.  Добро је. Ти си ми веома важна".

Ружица Стојкановић

.

Боље је да нисам писао овај текст. Јер је данас тешко у тврдо ухо уденути одмерену (истиниту) реч, да цитирамо једног великог писца. Све се то на крају окрене против вас

До те  зачуђујуће чињенице дошао је Милоје Николић, историчар из Ваљева.  Открио је 2013. године гробље код Једрена, где су сахрањена 453 српска војника из Друге армије генерала Степе Степановића. Гробље је тада покривала детелина и кукуруз, сада је ту израсла шума. Милоје је недавно био  стручни консултант ТВ Војводина за серију емисија "Историја с Пештера, уживо". Прва емисија синоћ је приказана    

Горење је данас обележило 10 година рада у Ваљеву. Потписан је Меморандум о намерама са Владом Србије о новој фабрици за 300 радника. Прослави је присуствовао и премијер Александар Вучић."То је добро", казао је премијер радницима, "Србији су инвестиције насушно потребне. Ако они овде зарађују више, онда ће и вама повећати плате" 

Фото: Жељко Бошковић

На обележавању 10 година пословања Горења, градоначелник др Слободан Гвозденовић је казао да је свестан важности Горења за данашње Ваљево. Ова фабрика запошљава 1 500 радника. Једна је од три  стуба поклекле ваљевске привреде