Андрићград је углавном изграђен за две године, од 2012. до 2014. Поред тога што је посвећен Иви Андрићу, Емир Кустурица је разним стиловима градње показао како је Вишеград могао да изгледа да су власти, које су кроз историју управљале градићем, градиле као што се градило у великим срединама тог времена. Лепота је Вишеград заобилазила. Зато су зграде у Андрићграду подигнуте  у византијском, отоманском, ренесансном и стилу класицизма. 

Андрићград има биоскоп "Доли Бел", позориште, градску кућу, византијски дворац, галерије, хотеле,банку, кафиће, посластичарнице, студентски дом који ће на јесен примити прве студенте  Уметничке академије, цркву, пристаниште за лака пловила.

У суботу 30. јула одржано је вече Шумадије у Андрићграду. У галерији "Лубарда", сликари из градова Шумадије су изложили  своја дела, а посетиоци су могли да дегустирају најбоља вина из шумадијских винарија. Требало је да платите само 10 КМ или 800 динара и могли сте цело вече испробавати квалитетна вина.

Ноћ је била поред саме Дрине топла и пријатна. То је посебно било важно за једног финог младића из Великог Зворника, студента енглеског језика у Источном Сарајеву. Он је морао да проведе ноћ у Андрићграду. Младић је путовао стопом до Требиња, где је мислио да свирајући гитару заради нешто новца. Зарада је била скоро никаква. На исти начин се вратио до Вишеграда. Пала је ноћ више аутобуског превоза није било. Хтео сам да га повезем, макар до Бајине Баште, и њему је то одговарало. Али, младић је живео у Лозници, па се вратио у Велики Зворник, мења личну карту и има само  папир да може да подигне личну карту.  У Вардишту, на сувоземној граници између Босне и Херцеговине и Србије, бојао се да га неће пустити. Онда би остао двадесетак километара удаљен од сваког насеља. Зато је остао у Андрићграду да свира и да сачека јутро. Онда ће стопирати до Романије, па се спустити у Зворник. Младости то није тешко.  

М. Ст.

.