Библиотека је показала велико уважавање за Милоша Јевтића одабиром угледника који су говорили о њему. То су били: Милан Тасић, директор "Београдске књиге", издавача многих Јевтићевих књига; писац Радован Бели Марковић и социолог, писац и публициста Слободан Гавриловић.

Током неколико деценија Милош Јевтић је на Другом програму Радио Београда, у емисији коју је само основао, Гост другог програма, имао око 800 разговора са најеминентнијим уметницима, научницима, стручњацима и мислиоцима некадашње Југославије. Од краја седамдесетих година ти су разговори објављивани као књиге.  До  сада је објављено тачно 215 таквих књига у колекцији Одговори. Поодавно је констатовано да ко год буде иоле озбиљно проучавао другу половину нашег 20. века, то  неће  моћи без увида у колекцију Одговори.

Слободан Гавриловић је рекао да су многи од тих истакнутих људи Милошу Јевтићу говорили не само о себи и својој професији, већ и о приликама у друштву, шта чека народ и шта би требало предузимати да народ поново не задеси горка судбина. Слабо ко је чуо те мудре гласове, а никакве спремности није било да се те идеје примене у вођењу народа и државе.Зато би неки млађи новинар данас требало да разговара са Милошем Јевтићем о томе шта је све стајало у позадини тих разговора?

Радован Бели Марковић назвао је Милоша Јевтића великим господином кога би сваки Ваљевац пустио корак испред себе у знак поштовања. И да је Милош Јевтић деценијама био најбољи амбасадор Ваљева у Београду, што подразумева велику компетенцију и углед. А Милан Тасић да Милош Јевтић не да забораву, неукости и примитивизму  да надвладају

Сам слављеник се публици обратио у том духу. Замолио је присутног директора Гимназије да неке од учионица буду назване по Десанки Максимовић, Матији Бећковићу, Гордани Бабић, Љуби Поповићу, Сими Пандуровићу; да један део Ваљевске болнице понесе име др Живорада Грбића. Замолио је такође да се не препусте брзом забораву недавно преминули новинари, публицисти и писци Зоран Јоксимовић и Здравко Ранковић.

М. Стојкановић

.