Владимир би засигурно напунио и оно некадашње велико Двориште од близу 200 места, а камоли ово мало где стане уврх главе педесетак људи.

Кецмановић  не бежи од разговора и изјашњавања о осетљивим друштвеним, политичким и етичким темама. Он стално изнова поставља питања ко је одговоран за страдање Срба у Сарајеву? Зашто се умањују и прикривају размере њиховог страдања? Такође је јасно осудио злочин над Бошњацима у Сребреници.

Кецмановић се не клони  ни од књижевних полемика. Стигао је да буде пријатељ Добрице Ћосића и да у полемици приговори Светиславу Басари што ружно говори о упокојеном писцу и вербално скрнави његов гроб. Јер и да велики упокојени писац има родбину којој то мора тешко пасти.

На књижевном вечеру у “Дворишту” Остоја Продановић је минуциозно прошао кроз стваралаштво Владимира Кецмановића. Роман Осама је прича о младићу Бајазиту чији је отац био умерени Муслиман и противник рата у БиХ. Пошто су му страдали отац и вереница младић је вијугавим, тешко ухватљивим и схватљивим путањама свести дошао до идеје о Осами бин Ладену. Али не као о терористи глобалних размера, већ више као о човеку који је у стању да на ефикасан, али миран начин прошири ислам, као религију праведности и мира, по свету. Конкретна ратна стварност младића је ипак одвела у лудило и хаос зла. "Тај младић је страдао и његова судбина није била ретка, била је то судбина многих људи. Та се истина заобилази и гура се под тепих из разноразних разлога", каже Кецмановић. 

"Желео сам у роману да испричам о страдању босанских Муслимана, које је прећуткивано и данас га прећуткују  власти у Сарајеву. То је њихово страдање од стране Запада. Запад им је доделио улогу страдалника, више за политичко и медијско коришћење, али није им суштински помогао, тако да су босански Муслимани на крају били највећи губитници  тешког рата у БиХ. Србима је, наравно, додељена улога злочинаца".

Кецмановић је казао да је у роману применио поступак приповедања, сличан Андрићевом приповедању у "Проклетој авлији".  У Њујорку му је један стари Муслиман причао о моралном  суноврату света у коме се обрео, како је у Босни било све другачије пре, и за врете ратних збивања,  о младићу Бајазиту који је умислио да је Осама бин Ладен. Као што је у Проклетој авлији Иве Андрића фра Петар приповедао о младићу Ћамил ефендији који је изгубио везу са реалношћу и живео живот несрећног Џем султана.

У следећи уторак у "Дворишту" ће гостовати Гојко Тешић, књижевни историчар који је рехабилитовао и поново представио српској јавности, од комун истичких власти скрајнуте и забрањене писце, као што су Драгиша Васић, Станислав Винавер, Станислав Краков и други.   Ово је 30-та сезона књижевних збивања у Дворишту библиотеке. Уз духовне трибине у библиотеци “Отац Јустин” то је најзначајнији, не само културни догађај у Ваљеву.

                                                                                                                                                                                        М. Ст.

.