У Музеју завичајне књижевности за сада се налазе прота Матеја Ненадовић и његов син Љубомир, владика Николај Велимировић, Десанка Максимовић, Милован Глишић, а од живих су овим великанима придодати Матија Бећковић, Петар Пајић и Радован Бели Марковић.

Академик Бећковић је отварање Музеја књижевности  назвао великим подвигом, не само за српску културу. Ваљево је први град у Србији који је пре 30 година свој идентитет желео да гради на култури. Улице и тргови добили су имена ваљевских великана.  И други градови су имали велике људе, али нису имали сензибилитет Ваљева. На тим темељима настао је  Музеј који је данас отварамо. Квалитет данашњег Ваљева је у томе што је препознало и уважило  постојање тих темеља. Ово данас, биће добри темељи за неке будуће генерације. Када је на крају  изговорио хвала, академик Бећковић је казао да је то сада најскупља српска реч. 

Директорица Библиотеке, Виолета Милошевић, казала је да су Град и Република помогли настанак Музеја. Подробна истраживања, која је предузео Остоја Продановић,  треба да буду настављена и проширена, на добробит музејских садржаја и квалитета.. Несумњиво је да ће путем Ваљева, у бризи за властито књижевно наслеђе, кроз коју годину кренути у други градови у Србији.

"Између прошлости и садашњости не постоји зид. Ткиво и ткање прошлости уткано је у ткиво садашњости и будућности. Ако знате своју прошлост лакше ће вам бити са садашњошћу", цитирао је Иву Андрића члан Градског већа за културу Дејан Богојевић. Он је рекао да ће градска власт и даље помагати Музеј завичајне књижевности.

Веома  пријатна атмосфера навела је посетиоце на масовно фотографисање:  са академиком Бећковићем и Радованом Бели Марковићем, са младим чланицама Гудачког оркестра "Феникс" из Музичке школе, са библиотекарима, као и међусобно. За успомену.

Мијо Стојкановић

.