Претварање Дома војске у дечји центар са креативним радионицама, представама, концертима и филмским пројекцијама било би умањење значаја и величине Дома војске у сваком погледу. То је велика, репрезентативна зграда коју су између два светска рата саградили официри и која у сентименту Ваљеваца изазива задовољство и понос а код многих  лепа сећања на дане проведене у башти и у самој згради Дома Војске.

Штета је зграду такве величине и таквог значаја и значења свести на дечје програме, за које има простора, рецимо, у Центру за културу. Погрешна је била и недовољно образложена идеја да се Дом војске претвори у центар европске културе младих. Ми бисмо вероватно имали конкретан трошак, а ефекти за културу и уметност били би неизвесни и магловити.

Дом војске, оно што у нашој свести значи, треба да послужи уздизању наше пољуљане самосвести и поноса града који се дуго дичио својом посебношћу у оквирима Србије.

Ако је постојећа библиотека тесна, подељена у две зграде које дели Карађорђева улица, ако су зидови дебели па је приземље позајмног дела тешко загрејати, ако има влаге, ако Ваљеву треба репрезентативна библиотека која ће бити светионик града, ако је зграду у којој је позајмно одељење тешко дозидати, онда би зграда Дома војске задовољила све потребне критеријуме.

Моје лично познавање Дома војске до сваког његовог кутка наводи ме на основано мишљење да је тај простор рођен за будућу библиотеку.

Такође, сматрам се вишегодишњим сарадником наше библиотеке. Не само да сам се са задовољством деценијама користио њеним књижевним фондом, него сам годинама непосредно скромно помагао озвучавањем и бригом о светлу да славне књижевне вечери буду и у техничком смислу на највишем могућем нивоу.

Знам да постоји мишљење да је Дом војске за библиотеку превелики и да би адаптација  била прескупа. Стога ме је зачудило да се у Министарство културе ишло с предлогом да се чак дозида један депаданс, јер да је постојећи простор за библиотеку недовољан. Није ме зачудило када је тај предлог одбијен, јер је заиста био мегаломански. Зашто мислимо да имамо право на мегаломанска очекивања, па онда останемо без ичега.

Када износим мишљење да је Дом војске богом дан за библиотеку, тиме истовремено износим став да библиотеку не треба градити у парку преко пута Дома културе и реметити постојећу парковску целину.

Зашто компликовати када нам је пред очима логично и најбоље решење, зграда Дома војске са пространом баштом која пружа бројне могућности за разноврсне културмне и уметничке програме.

Овим путем износим, по мени логичан предлог, а то ћу учинити и на јавној расправи ако до ње дође, да се на нивоу града најпре формира Стручни тим који ће сагледати објективно стање ствари. Сагледаће детаљно зграду Дома војске, узети у обзир садашњи број становника Ваљева, књижни фонд библиотеке и његово будуће увећање, све видове културних садржаја који би се могли одвијати у будућој библиотеци, башту и могућности које она пружа.

Стручни тим тај посао не би радио на брзину и преко колена, него би му био омогућен миран и озбиљан рад како би ово важно питање сагледао компетентно са свих страна.

Ми само, што нама није лако, треба да имамо поздања у анализу Стручног тима, да одмах не доводимо у сумњу његову процену добијену на већ описани начин.

*Аутор текста је марљиви читалац и пријатељ библиотеке

.